А Х1Н1 (АПОКАЛИПСА ЈЕ У ТОКУ, 3)

Контроверзни простор звани Србија опет „очарава“, како своје резиденте, тако и све оне около и мало шире около. Колоплет догађања и догађаја, информација, дезинформација, страха, панике до очаја, нада (изгубљених је више, као и обично), дезоријентисаног ударања главом у све расположиве зидове…Знам да се аутору ових редова замера нешто тамнији поглед на српску свакодневицу али никако да се појави светлији. Нико не реагује на мрачне боје серијала Апокалипса…, а ћутање је злато, међутим, често значи одобравање !

Овај текст читате на дан двадесетогодишњице пада Берлинског Зида. Шта је све, и коме, то  значило непотребно је ревидирати изнова. Обележавање празника почело је још пре неког времена укључујуићи и „Београдски зид“ у главном граду, нашем,од картонских цигала, рад једног, Србијом зачараног, немачког уметника и његове поруке.Он подсећа на рушење једног идеолошко-економског система од којег се рушења, ево, не опорављамо већ две деценије.А и то не зато што је онај био бољи, већ што је овај сакато припремљен и постављен. Овај картонски зид треба да упути и на рушење зидова у глави.Замишљено је да се на дан централног славља Зид руши, предвече, у међувремену исцртаван маштом Београђана. Међутим – зид је срушен, пре времена. Срушио га је ветар, овог викенда. Виша сила није дала да буде како је замишљено… Уопште, на овим просторима почесто би виша сила послала поруку   да не реализујемо туђе већ да дефинишемо своје поруке, себи самима.

Паралелно са  паневропском прославом дешава се пансветска пошаст стручног имена А Х1Н1.Она у Србији добија димензије апокалиптичних кошмара прве категорије. Умиксована са све стравичним поплавама због падавина у југозападној Србији, са бити или не бити Статута Војводине (што се тога тиче поново имамо два нечега – поново шизофренисање о две Војводине, независној и зависној),  штрајком адвоката, најавом других протеста… итд,итд.

Ужас новог грипа је, међутим, најдоминантнија појава  данас и овде.  Не толико кроз описе догађања везаних за грип (број оболелих; преминули, има маски-нема маски, вакцина да или не…) већ због невероватне брзине којом се смењују информације о природи, симптомима и ширењу грипа, те шта нам је све чинити да се спашавамо. Само у пет дана смо чули да се овај грип открива  изолацијом и утврђивањем па одређивањем начина лечења (хоспитализација, антивирусна терапија, респиратор…), да је и класичан грип изузетно опасан, али да се не мора посебно третирати ако се правилно лечи, да је и кијавица једнако опасна, да нема везе која се вакцина прима јер нови вирус не бира домаћина, да особе јаког имунитета не могу да оболе, да оболевају сви јер се вирус трансформише „у ходу“, да не мора да значи да сте имуни ако сте вакцинисан…итд.

Оваква хаотичност информација (које буквално могу да значе живети или умрети) показује да је у највећем хаосу Министарство здравља, поготову у светлу начина, редоследу потеза и финализацији послова око набавке спасоносне (!?) вакцине.Од наређења да ће је цела популација примити или не (уз подписивање које је мимо свих конвенција овога света), узгред, бесно изговореног целој српској јавности од стране знате већ кога, до начина да су, пре тендера, комуницирани највећи европски произвођачи вакцина (јел’ би тендер изостао да нису?), да је швајцарски „Новартис“ за 800 дин/ком.првих 500.000 доза у стању да испоручи за 25 дана од потписивања уговора а остало (2,5 милиона, јел’ то укупно 3, а колико нас има, становника,мислим, у Србији?)  јануару,фебруару…пецизно : 75 дана од 1. јануара 2010., до тога ће тек од марта (2010.)почети да производи вакцину за наредну сезону са компонентом против А Х1Н1 наш Торлак…

Овакав збир информација, а све су тачне, у овако кратком времену,

једноставно, не може а  да не направи и додатни хаос и у нашим, лаичким, главама. Цела ситуација неодољиво води ка размишљањима која иду на руку теоретичарима разних завера, јер, осим пошасти грипа пошаст слуђивања здраве памети само ће још више компликовати описани хаос. Још ако се прогласи пандемија…

Шта нам је чинити? Једноставно – све. И вакцинишимо се и немојмо, и ставимо маске и скинимо, и једимо бели лук, кисели купус,сланиницу +ракијицу, и идимо у масу и немојмо. Толико тога нам се може. Само се одговорнима за нас које добро плаћамо да о наме брину  (од  ово мало сиротиње коју имамо) није могло десити да све што је требало откад се А Х1Н1 појавио- ураде паметно и благовремено. А клели су се, малтене, као и за кризу, да будемо спокојни.

 

Србоскептик

 

 

ОКТОБАРСКЕ АКТИВНОСТИ УДРУЖЕЊА

Удружење грађана „За препород Општине Рума“ већ је навикло  да почетком сваког месеца извести јавност о својим активностима у предходном месецу. Тако сада можете прочитати шта је Удружење радило током октобра месеца.

Како се од почетка школске године бавимо хуманитарном акцијом помагања деци са списка Центра за социјални рад то смо наставили и у октобру. Да подсетимо : реди се о десеторо конкретне деце – осморо из Руме и два дечака из Платичева, сви осмошколци. Током октобра осмислили смо и кренули са реализацијом две кампање, једну за грађане, другу за корпоративно одговорна правна лица. Оне се састоје у томе да нам се и једни и други придруже у помагању изабраној деци, новчано (или и натурално, што се тиче правних лица). Те кампање смо почели поделом пропратних писама са уплатницама, за правна лица лично, за грађане поштом. Обе акције су трајног карактера а одзив циљаних субјеката из обе групе одличан.Срећа је да у ова тешка времена још има људи вољних да помогну јер је несрећа социјално угрожених, подотову деце. заиста велика.

Кампањом смо обезбедили да свако дете добије по два пара обуће за јесен и зиму и по једну зимску јакну. Тако смо последњег дана октобра  деци поделили намењене ствари. За ципеле се побринуо анонимни донатор, нове лепе и квалитетне. Јакне су такође нове, добављач се постарао да заиста овој деци зимус буде топло. Овом приликом се захваљујемо у име деце, родитеља и Удружења.

Подела ових ствари уједно је била и прилика да одржимо састанак са децом и родитељима поводом бесплатних часова које им држимо из математике, српског и енглеског језика, ево, већ други месец. Учење иде прилично тешко али напредује се. Основни узрок мањка знања је да је предзнање из предходних разреда изузетно лоше.

Услед повећаних трошкова због одржавања часова,  кампање за помоћ од грађана и предузећа имају трајни карактер. Очекујемо одговоре од неколико установа да се укључе у све ово како би заједно са нама показали хуманост и одговорност на делу. Међу њима је и Завичајни музеј коме смо предложили да организује аукцију  дела румских уметника у корист ове деце. Надајмо се да ће сви одговори бити позитивни. И  ви који ово читате можете се придружити онима који већ јесу, уплатом онолико колико можете на наш рачун 160-931449-о8, Банка Интеза.

Такође предлажемо сваком удружењу и сличном градском правном субјекту из невладиног сектора у граду и околини, да и они крену нашим стопама како би се, мимо официјелних канала, помогло социјално угроженој деци и неформалним али делотворним путем.

Део наших октобарских активности усмерили смо и на скоро настављање  штампања РУМАГАЗИН-а. О томе ћемо у наредном извештају, а за сада позивамо све оне који имају шта да напишу да своје текстове шаљу на  мејл  Удружења:

udruzenje.ruma@gmail.com

са назнаком „РУМАГАЗИН“, најкасније до последњег дана у месецу (30. нов.).

До следећег извештаја – свако вам добро и читајте нас и даље и придружите нам се. Знате већ да смо у Железничкој 16 у Руми.

 

ВЕЧЕ СА ФИНИМ ГОСПОДИНОМ

Градска библиотека у Руми заиста зна да својој публици направи многе доживљаје за памћење. Најлепше од свега је што те доживљаје имамо све чешће и чешће, мада лепоте никад доста. Кишне вечери, четвртка, 22.октобра, верно читалиште имало је диван угођај  уз поезију која ублажава ову нашу пусту, мучну и неизвесну свакодневицу.

Представљена је шеста књига поезије „Коцкице изгубљеног мозаика“ (једанаеста по реду у едицији Завичајни писци) господина Драгана Томашевића у издању Градске библиотеке. Да ли је лепша за душу или за око процениће они који је буду читали и гледали. А и душа и око ће доживети лепоту, јер су се и песник и издавач и уредник и дизајнер и рецензент и штампар, изгледа, утркивали ко ће боље урадити свој посао.

Током вечери слагале су се и коцкице које су говориле како је књига настајала (г-дин Жељко Ковачевић, директор Библиотеке), шта садржи, уз осврт на досадашњи песников опус и пут (г-дин Стеван Ковачевић) а прочитана је и рецензија књиге (из пера г-це Драгане Ћатић). Глумац Бранко Јовичић и песник и библиотекар Драган Јанковић, надахнути самом вечери а, иначе, уметничке душе обојица, дотакли су се читањем песама из „Коцкица изгубљеног времена“ Томашевићевог финог, господственог света.

Тај свет је изаткан од мноштва коцкица мозаика његових осећања сакупљаних кроз мозаик његових стаза живота. Рођен је1933. подно Копаоника, у Селишту, код Куршумлије. Као да је својим  именом и Селиште најавило Томашевићеве сеобе све до равног Срема. А шта је све упијао кроз сеобе и вишедеценијску сремску животну причу показале су нам и његове предходне књиге : 1988. Још једном јесен, 1993. Седам Влашића, 1995. Златни чвор, 1999. Господин Пан Панонски, 2008. Кумови звезде Данице. У Удружењу је књижевника Србије.

У „Коцкицама изгубљеног мозаика“ мозаик Томашевићевог стихоплета шета нас земљом као материјом али и као географијом, посебно Срема, везујући нас за историчност стваралаштва и стваралаца, мале-велике животе обичних људи, митско-паганско у нама и око нас…Његов, нпр., Homo Balcanicus последњи, који нас води кроз цели Глобус наш – води нас и директно у Васељену. Књига је тако  подељена по сегментима емоционалне раздаљине и рационалне мерљивости да нам је пут ка прочишћењу душе загарантован (Буђановци – јер је тамо Томашевић оставио лепих година предавајући биологију; Епизодисти; Ходочашће; Карловци, Сирмијум; Фрушка гора; Звона)…

Фини господин Томашевић заиста је овом прелепом књигом показао да јесте први међу једнакима што се тиче Руме и њеног песничког еснафа. Такође нам је показао да стварно, борама мерљиво, време једино нема утицај на наше унутрашње време које понесемо рођењем, и на љубав у којој  је порекло свега што јесмо.

У очекивању нове књиге, све честитке господину Томашевићу за пружену лепоту, и његовом издавачу за лепу књигу.

 

КО СЕ ХВАЛИ – САМ СЕ КВАРИ ?

По повратку са недавно одржане годишње Скупштине ММФ-а и Светске Банке од гувернера НБС, господина Радована Јелашића, сазнајемо исто оно што месецима уназад слушамо и од ММФ-а. Ато је да нису довољна наша обећања већ су потребне конкретне цифре уштеда у буџету.Првенствено оних расхода који су стални буџетски трошак.

Својевремено је заговарано повећање ПДВ-а. А сада га је неозбиљно повећавати. Вероватно повећање не би могло обезбедити приходе којима би се покрио дефицит. Решење је тражено на страни смањивања буџетских расхода али то, очито, не може да да резултате на кратак рок.

Алтернатива се тражи у ширењу пореске обавезе на оне грађане који су ван домашаја пореске полиције. То је зона сиве економије која све више узима маха. У нормалним економијама се зна до које границе може да се толерише сива економија (плус-минус 10%). Онда када почне угрожавање укупне економије значи да се прекорачила толерантна граница, да држава не предузима мере којима би се сива економија вратила у оквире толерантног. Имајући у виду стопу незапослености, у Србији је тешко савладати и у пореске оквире утерати сиву економију, јер прети опасност од заоштравања социјалних тензија.

Међутим, не може се држава задуживати за буџетску потрошњу у име грађана ! Велико задужење повећава потрошњу а враћање кредита се може обезбедити само повећавањем пореза. Тако се улази у круг из кога излаза нема !

Решење треба тражити у измени намене кредита банака које послују у овој земљи. То је домен политике инвестирања у којој нема производних инвестиција. Јер,  једино оне би обезбедиле повраћај кредитних задужења код ММФ-а и Светске банке али и других великих кредитора.

С друге стране, НБС истиче као позитивну своју политику према банкама. Она је њима обезбедила око 120 милиона евра добити за текућу годину !!! Изгледа да је једино банкарство високо профитабилна делатност.

Било би целисходно да НБС корисним предлозима помогне Влади у оживљавању и развоју привреде. И да не даје оцену о мерама исте Владе са критичког аспекта, истовремено хвалећи само (и саму) себе.

Дамњан Раденковић

 

НОБЕЛОВА КАЗНА

Нобелова награда за мир је, као што већ знате, ове године додељена америчком председнику Бараку Обами. Образложење је да се наградом истиче Обамин допринос за разумевање међу народима (новим односом и дијалогом са Муслиманима најављеним у јуну у Египту, промена курса према Ирану…), допринос у разоружању (залагање за замрзавање постављања ракетног штита у Европи), у заштити човекове околине (позив на глобални консензус за решавање климатских проблема), у мирном решавању конфликата, у визији света без атомског оружја, У јачању демократије и људских права (затварање логора Гвантанамо, другачији однос према УН).Готово се подударају разлози за овакву одлуку Комитета за награде са принципима самог Нобела које је замислио за ову категорију.
Но, шта је необично у целој причи ? На пример, то што су се предлози за ову награду примали до рока који се завршавао само петнаеста дана после Обамине Инаугурације (20. јануар) ! Значи ли то да су се већ тада знали критеријуми које ће он испунити до 9. октобра кад смо за награду чули ? И, не потврђује ли то тезу да је Обама жртва не само америчког б е л о г естаблишмента већ светског, у ствари ? Зар и светски б е л и естаблишмент треба да се заштити од неке надолазеће бруке кад је Нобелов комитет већ од јануара з н а о кога ће за ову награду именовати ?
Не тражи ли се од Обаме немогуће – да, временом, понесе терет за много тога што су други покварили а он, као први човек прве земље света, неће моћи да поправи ? Неће ли ова награда, као очигледни врхунац политичке одлуке светске беле (полититичко-економске) олигархије бити, уствари, Нобелова казна ?

 

У посети румској библиотеци

 

СРДАЧАН СУСРЕТ СУДБИНСКИХ СРОДНИКА

Вече уочи михољских Задушница уприличено у Градској библиотеци у Руми, лета господњег овог, остаће запамћено као сусрет браће која су се негде у времену и простору губила и  налазила, већ како им је судбина намештала. И увек изнова препознавали су се као истински најрођенији, без остатка, ма како би  наум раздвајача смислио неки други план.

У издању „Логоса“ представљена је „Енциклопедија Руске филозофије“ јединствена по садржају и обиму. У рекордном року се појавила код нас – превођена је две године (Французи су је узели раније а још је преводе !).Румски гости су је представили у најбољем светлу и објаснили њено место у руској и светској енциклопедистици и лексикографији. Такође је ова чудесна, капитална књига рекордно брзо презентирана у Руми, непосредно после презентације у Коларчевом народном Универзитету у Београду.

После уводне речи господина Жељка Стојановића, директора Библиотеке, уз најавеу учесника, госте је поздравио срдачно потпредседник СО Руме, господин Драган Кардаш, нагласивши такође да Рума постаје веома значајно културно стециште целог региона управо због честих културних садржаја попут оваквог. Да је тако показало је присуство и публике из Београда, Шапца, Инђије, Ирига…Потом је господин Стеван Ковачевић дао кратак поглед на ову књигу, значај и подухват њеног издавања.

А онда су пред публику изашли гости : Михаил Маслин, доктор филозофије Московског државног Универзитета Ломоносов, редактор овог издања Енциклопедије; Петар Апришко, доктор филозофије,члан уређивачког одбора; Петар Калитин, доктор филозофије, професор на МГУ; Анастасија Гачева, доктор филолошких наука, старији научни сарадник Института за светску књижевност Руске академије наука (оба њена родитеља су уписана у Енциклопедију !); Радослав Божић, професор Руског језика у румској гимназији, преводилац Енциклопедије; Владимир Меденица, наш Румљанин, некадашњи гимназијалац, филозоф, власник „Логоса“, издавач и преводилац Енциклопедије уз присуство госпође Мирјане Грбић, симултаног преводиоца.

Вече које су приредили говорећи о Русији, руској души, руској филозофији, енциклопедији, положају данашње Русије али и положају руске филозофске мисли на домаћој и светској сцени, садашњем  односу и потреби надградње будућих односа наша два народа у светлу чињенице колико смо слични, готово исти… Занимљива теза да је руски човек човек крајности и да се у просечности не сналази, па стога ни у тржишној економији која „изравнава“појединца и своди га на просечност, као и теза (мото на почетку Енциклопедије говори о погубности општости по појединца, из менталне ризнице Достојевског), да да без свељубави, опште брижности, саборности ништа није могуће и води ка пропасти, изазвале су и дискусију са публиком пред крај вечери. Присутни нису ни осетили да су госте слушали пуна два сата а још су научили нешто више о себи…

Шта додати ? Честитати Румској библиотеци на оваквом потезу и – чекати следећи. Само да буде што пре.

 

БОМБАРДОВАЊЕ МЕСЕЦА (Апокалипса је у току,2)

Пре неколико месеци писали смо текст о томе да  апокалиптичан крај свега (не само света)  пратимо  ДНЕВНО, такорећи у директном преносу. Без икакве намере да доливамо уље на ватру, или да фарбамо чињенице још црњом бојом, ево нам ових дана још једног доказа да људска врста тако здушно учествује у крају свих крајева. Футуристи – оптимисти ће рећи да немамо слуха за напредак нових технологија и врхунске светске науке.  Баш напротив, али…

Светски наслов из области науке и технологије  који потписује НАСА је БОМБАРДОВАЊЕ МЕСЕЦА а у сврху тражења воде ван Земље. Да је подухват и научно и технолошки и, нарочито, финансијски – огроман и, ако резултати буду позитивни, епохалан, јасно је и добро. Јесте да онда остаје  једнако огроман посао око модела експлоатације, монопола једне космичке велесиле над налазиштем, или више њих, потенцијално укључивање „вазалских“ научних кругова из целог света…

Међутим сам приступ да се, уопште, донесе одлука да се на Месецу тражи вода је ван сваке памети. Поготову ако се то исто  није, озбиљније и адекватније, урадило на Земљи. И то са много мање новца а примереном технологијом. У Србији, рецимо, постоји извор који је наша наука пронашла на 800 метара под земљом и који функционише. Зар се то не може радити на глобалном нивоу од стране много већих научних сила на паметан али економичан начин и пажљиво према мајци Природи?

Тиме смо дошли до основне теме и тезе овог текста, мада се питате какве то везе има са нама. Прво о вези : има везе са, буквално, сваким људским бићем на Земљи јер и даље ће неко имати воде а неко неће.Глобални  ратови на Земљи због воде номинално се још не воде. Мада сви ратови који  тренутно трају ЈЕСУ  због сировина иако нам се представља нешто друго. Такође смо, ваљда, свесни да сваки догађај у било којој тачки на глобусу али и у космосу има импликације на сваку другу тачку, ма где она била, због пандемије глобализацијског вируса у свим могућим областима.

‘Ајмо сад на тему и тезу : кад  светски хохштаплер No.1 (number one) тражи воду на Месецу у паничном страху за свој престиж  (не за будућност свог народа, то  размишљање  ТАМО  не постоји !) можете замислити шта мисли и СПРЕМА  Земљи ! Доказа за то је море једно : већ увелико,  деценијама, не финансира УН;  ни један светски еколошки протокол не признаје и не потписује (Рио, Кјото…) а утерује у памет цео свет; у емисији штетних гасова глобални је првак ; у измишљању и вођењу ратова такође; у односу према сопственој нацији лицемеран до краја свих крајева постављањем (тек су код њих избори фарса !)   првог црног председника државе  да се ЊИХОВ СУПЕРИОРНИ БЕЛИ ЕСТАБЛИШМЕНТ   не обрука надирућом пропашћу свега (и света!) својом немоћи да буде Бог лично; у највећој економској кризи од прошловековних тридесетих  ОТИМАТИ из уста своје људске супстанце тешке милијарде за пројекат типа фарбања плавог неба  у, нпр., розе је, готово, геноцидан потез…итд, итд, итд.

Зато, скоро све што долази од њих,  преко Атлантика, има везе  и  са нама, као што има везе са сваким живим бићем на земљи, посебно са Човеком. Бомбардовање месеца због воде је још једно џарање по космосу без сврхе и смисла. Досадашња, нити су показала да нисмо сами у космосу,  нити је нека непосредна сврха у сазнањима о саставу тла или густинама нечега што је милионима светлосних година далеко од  Земље. Да је имало сврхе не би се смислио експеримент у Церну а и он је у неком ћорсокаку (о  томе  ћемо посебно, једном). Углавном нам је непосредни простор око Земљине атмосфере набијен трешом од сателита, разним астрономским отпадом; свака част свемирској станици „Мир“ али…

Само да се надамо да ће експлозив којим ће се бомбардовати Месец бити пажљиво измерен. Да не дође до белаја па још одвале комад Земљиног верног пратиоца (по једној тези он је некад одваљен од Земље, можда зато хохштаплер мисли да тамо има воде !). Као у оној чувеној сцени из филма Жоржа Мелијеса „Путовање на месец “ (1902).

Углавном, хохштаплер не мирује. Да није тужно било би смешно, па свима нама осталима на глобусу не преостаје ништа друго него да се сачувамо од пропасти због хохштаплерске пошасти.То се ради тако што ћемо своје мале животе ушушкати неком лепотом и љубављу према ово мало Природе што нам је остало и ово мало људи што су још Људи…

Јел’ сад јасније како све ово има везе са нама, овде…?

 

Енциклопедија руске философије

Градска библиотека у Руми почаствована је чињеницом да ће прва после Коларчеве задужбине бити у прилици да представи један издавачки подухват који ће, сасвим сигурно, бити један од хитова овогодишњег сајма књига.

Реч је о “Енциклопедији руске философије“ коју су, две године после московског издања, за српске читаоце објавили београдски издавачи Логос и Укронија..

“Енциклопедија руске философије“ представља до сада најпотпунији преглед руске филозофије  од почетка њеног уобличавања (11. век), а зашто видећете уколико дођете у Читаоницу Градске библиотеке у петак, 9. октобра у 19 часова.

На “Енциклопедији руске философије“ радила је влика група водећих стручњака  и познавалаца историје руске филозофске мисли  са Философског факултета Московског државног универзитета (МГУ), Института за философију Руске академије наука (РАН), Института за светску књижевност РАН, те многих других високошколских установа Москве, Петербурга, Нижне Новгорода, Ростова на Дону, Јекатерибурга и других градова Русије.

“Енциклопедију руске философије“ представиће Михаил Маслин, доктор философије, шеф катедре за руску философију на МГУ и редактор овог издања, Петар Апришков, доктор философије, члан уређивачког одбора, Петар Калитин, доктор философије, професор на МГУ, Анастасија Гачева, доктор филолошких наука, старији научни сарадник Института за светску књижевност Руске академије наука, Радослав Божић, преводилац, Мирјана Грбић, симултани преводилац и Владимир Меденица, издавач и преводилац.

 

СЕПТЕМБАРСКЕ АКТИВНОСТИ УГ

Удружење грађана“За препород Општине Рума“ припремало се за своје септембарске активности већ крајем августа . Септембра деца полазе у школу и то је његова најважнија одредница,

Одлучили смо се за корак којим допуњавамо онај хуманитарни део наших акција

-поделу бесплатних пакета елементарних школских потрепштина најугроженијој деци са списка Центра за социјални рад у Руми. Љубазношћу Центра тај списак смо добили за Руму и села. Иако је на њему само десеторо деце ништа мање пажње и љубави нисмо им поклонили него да их је више.

Двоје деце је било из Платичева, ученици су седмог разреда платичевачке

О.Ш.“Миливоје Петровић-Фећко“. То смо им однели и обрадовали два мршава и тршава стидљива дечака. Педагог школе, г-ђа Биљана Дупор, обрадована и помало изненађена, поздравила је наш гест, напоменувши да су и општински органи за ову шк.годину посебно учинили пуно тога доброга и за сву децу, и за оне у посебним материјалним условима, али да су гестови попут нашег нажалост ретки.

Дванаестог септембра смо  преосталу децу са списка угостили у просторијама нашег Удружења. Направили смо им малу журку са сланим и слатким грицкалицама и сокићима и такође им поделили пакетиће за школу. Чланови удружења у већини нису хтели да пропусте ово дешавање и свако је донео по нешто да обогати малу трпезу. Било је и тужно и дивно у исто време видети оно што је исијавало из тих дечијих очију. Од изненађења, захвалности, помало страха, до радозналости- који смо то ми, сад, да им поклањамо нешто и гостимо их…? Представили смо се,наравно, а било је драгоцено да су ту и родитељи. И са једнима и са другима попричали смо о свему и закључили да су њихови проблеми далеко комплекснији.

Одлучили смо да делујемо и одмах предложили да комуникацију, озбиљније планове и реализацију започнемо скоро истовремено. Пошто ова деца, нажалост по правилу и лошије уче, понудили смо им и бесплатне часове из предмета који им најтеже иду. За сад је то математика средом и енглески језик суботом.

Удружње  проширује ову хуманитарну акцију донацијама из корпоративног сектора као и из осталих градских ресурса а у току су преговори са органима општинске власти да се укључивањем у пројекат што више помогне. Учествујемо и лобистички и логистички у пројектима за појединце и предузећа којима треба висока стручност наших чланова. О томе следи информација при финализацији.

Једна од преокупација Удружења је и озбиљан рад на прикупљању донација и за остале будуће активности о којима ћемо вас информисати накнадно. Такође у, такорећи, дневној комуникацији са надлежнима почесто смо, током септембра учествовали у решавању проблема грађана који нам се обраћају.