РУМА via СРБИЈА

За мислеће људе

MOGLI BI ONI, SAMO KAD BI HTELI 19. јун 2009.

Filed under: 04. Економија — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

novacONI BI HTELI, ALI NE IDE – Danas se mnogo više govori o problemima u društvu za koje je tekuća vlast, deklasativno, spremna da ih rešava, a vrlo malo o problemima, koji se mogu rešavati, ali ne postoji volja za to. Tako se mnogo govori o kriminalu, korupciji i dr., ali sve to nije moguće brzo rešiti, jer mnoga pitanja nisu normativno definisana. Građani bi trebalo da veruju u dobru volju da se ti problemi rešavaju, ali da postoje ograničavajući faktori – nisu uređeni postupci, procedure, nadležnosti, te se zbog toga ti problemi ne rešavaju. Tekuća vlast izražavanjem volje misli isto što i građani: da te probleme neko mora da radikalno rešava. U cilju uveravanja, vlast otvori po koji slučaj, ali time se ne rešava masovna pojava. Da postoji ozbiljna volja za rešavanje, vlast bi stvorila pravni okvir i uz taj osnovni svoju deklarativno izraženu volju pretvarala u stvarnost. Očito je da bi stvarnost dovela u red i aktivnost stranaka u Srbiji u delu koji se odnosi na finansiranje, kao i goruće probleme korupcije, koja ima duboke korene.

IŠLO BI, ALI ONI NEĆE – Za drugu grupu problema, koja je normativno dobro regulisana ne izražava se volja ne samo za rešavanje, već ni za otvaranje problema. Radi se o problemu opšte nelikvidnosti. Narodna Banka Srbije kao samostalna institucija vodi računa samo o očuvanju vrednosti dinara. Nelikvidnost kao da se ne tiče NBS. Platni promet je pod konzrolom Narodne Banke. Obavljaju ga poslovne banke, pošte i štedionica. Nosioco platnog prometa izvršavaju naloge svijih komitenata i reklo bi se da oni nisu krivi za nastalu nelikvidnost. Ozbiljno je narušena finansijska disciplina, a da NBS ne preduzima nikakve mere. Veliki privredni sistemi ne izmiruju svoje obaveze na vreme, proizvodeći nelikvidnost malih i srednjih preduzeća. Klasični oblik prevaljivanja troškova kamate na manje i srednje s’ ciljem da očuvaju svoj profit. Zašto se ne pokreću postupci stečaja saglasno Zakonu o stečaju? Koliko je stečaja pokrenula NB, jer ona ima podataka o svim novčanim tokovima? Jasno je da je ona nadležna za stečaj banaka i osiguranja, ali ne može pojavu opšte nelikvidnosti zapostavljati, jer ista nosi ogromne posledice.
Zašto se međubankarsko prebijanje dugovanja i potraživanja ne vrši svakodnevno? Da li banke zadržavaju deo sredstava u kanalima platnog prometa? U godini se 52 dana ne vrši međubankarsko prebijanje (subotom). Jedna od banaka obaveštava svog dužnika da je naplata stigla tek kada sredstva pristignu na račun banke, a ne datum kada je izvršena uplata.
Posebno je pitanje Naciopnalne štedionice, njene likvidnosti načina održavanja iste.
IZVODLJIVO, AL’ IM SE, NEŠTO, NE DA – Ponekad se pominje multilateralna kompenzacija kao način rešavanja problema nelikvidnosti. To je dobar način, koji se mora urediti posebnim zakonom. Uslov za uspeh je da svi učesnici prijave potraživanja i obaveze. Loša strana je što pojedini subjekti prijave samo potraživanja, a obaveze prećute. Sankcija za to mora biti obavezna, a za one koji je ne poštuju rigorozna. Stiče se utisak da mnogima ne ogovara, jer bi se našli u težoj situaciji. Korisno je da se obavezno sprovedu mere kontrole. Ako ne zbog drugih razloga, onda bar radi jačanja finansijske discipline.
Na likvidnost u velikoj meri utiče i sektorski raspored novčane mase. Novčana masa kod stanovništva nije zanemarljiva. Siva ekonomija nije u normalnim granicama. Ona ih je davno premašila. Tolerancija sive ekonomije je nužnost u svim zemljama, ali ne sme prelaziti normalnu granicu. Njeno nekontrolisanje, ugrožava likvidnost dobrih preduzeća.
Na kraju treba naglasiti da je problem nelikvidnosti rešiv. Postoje institucionalni okviri. Potrebna je odlučnost nadležnih da se zaoštri finansijska disciplina, bez obzira na koga će se i kako odrziti.

Damnjan Radenković

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s