РУМА via СРБИЈА

За мислеће људе

АДРЕНАЛИНСКИ БЛУЗ 6. август 2009.

Filed under: 07. Свакодневница — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

380_Image_PA_mini-moto_crash

Ноћ између Огњене Марије и последњег дана јула,нешто иза поноћи,  страховит звук саобраћајног удеса дигао ме је из кревета,  као опругом. Из првог сна, распамећене од врућине, нас, становнике из околних зграда, звук  је залепио на терасе и прозоре у  секунди, да видимо које је зло. Јер – добро није. Локација : Орловићева, код печењаре „Радић“.
А зло је изгледало овако : огроман мотор у лошем стању, лежи испред печењаре (право чудо је да није улетео у њу!) на тротоару. Десетак,петнаестак метара даље, на цести лежи човек, млад, на леђима, непомичан. По целом асфалту крхотине… нешто даље,према центру града неки ауто… не види се од дрвећа. Много аутомобила, успоравају и стају. Велики број углавном младих окупља се око лика који лежи. Он, у међувремену, лагано савија леву ногу у колену. Добро је, жив је…!  Стиже Полиција, троја кола, велико возило Хитне…Ок, ту су. Човека одвозе ка Дому здравља, почиње увиђај. Полако се сви разилазе а ми са прозора и тераса улазимо у своје домове.
И – шта сад? Шта сад са остатком овакве ноћи?
Прво, сви ми који станујемо у зградама око семафора у Орловићевој, спавамо једним оком лети, а ни зими није много боље. Од аутомобила, аутобуса, ауспуха, завијања кочница, турирања, сирена, аларма… и свих могућих превозних средстава, крикова, вриске, смеха, јаука, лавежа…распамећени, просто Бога молимо да се ово о чему пишем не догађа сваке ноћи, мада ни дани нису бољи.
Друго, није ово питање мира становника овог дела града. Ово је,најпре, питање једног општег лудила у коме смо сви, без остатка. Ово је питање (свих) лоших закона о саобраћају у односу на санкцију,казну, и на то ко, како, где и шта може да вози. Јер, све дотле док буде оваквих ноћи (и дана) ни Руми ни Србији,ни нигде –  нема спаса од саобраћајних удеса, повређених, погинулих…
Треће, човеку – жртви удеса о којем пишем,желим и желимо да је жив и здрав.Није више битно крив – некрив (јер невиних ни у чему нема). И овај текст апсолутно нема никакве везе с њим лично.
Битно је ставити прст на чело и упитати се да ли сан о двоточкашу, кад постане лоша јава, уопште вреди? Да ли се  има право да се унакази свој или туђи живот само зато што сурови живот, с друге стране медаље, има мали, неостварљиви, неживљени, неиспуњених нада, имоптентни сан, који постане важнији од свега, од себе, од других? Мотораши ће сад да вриште на ово,међу њима има зрелих и (друштвено)одговорних, бла, бла…Знамо то, све.  Али није ствар у томе већ у чињеници да судбина нема сан. Никад!
И – ту је суштина. Блуз је музика која, углавном, пева о нечему лепом што је постало ружно, зато је онако тешка. А адреналински блуз настаје од снова које судбина не сања. Јер не спава.

 

One Response to “АДРЕНАЛИНСКИ БЛУЗ”

  1. dudaelixir Says:

    Uh, jeste strašno, verujem. I ja zivim u zgradi, blizu semafora i često se čuje lumperajka ili škripa kočnica! Skacemo kao i vi, ali bar nista ne vidim jer je sims širok metar i nesto, taman da sakrije ružan pogled. Ne razumem ni ja kakva je to zaraza, taj motor. Eto, Ikodinović izjavljuje, da zna šta je uradio sebi i svojoj porodici, ali da može, opet bi seo na isti! Vetar u kosi, brzina, … nemam pojma!


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s