РУМА via СРБИЈА

За мислеће људе

WOODSTOCK 15. август 2009.

Filed under: 05. Култура — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

beth_hippy_woodstock.sized

Августа, 15. 1969.год. родио се, данас добро држећи четрдесетогодишњак
кога не памте његови вршњаци, наравно, али о њему знају готово сви и готово све.
Потписник ових редова је таман имао „златних“16, за које се лепи све најбоље и све најгоре, претварајући то у будућа искуства.
За нас који смо знали за Вудсток у тренутку дешавања, наравно преко радио Луксембурга и ретких домаћих радија, а и са тв (ондашња ЈРТ), то је био догађај космичких размера. Као омађијани смо смо упијали сваку вест о томе а за учеснике смо сматрали да су богови. Посебно је била божанствена чињеница да се на једном месту, чији је олтар била музика, слива река од преко пола милиона људи чији део смо били самом чињеницом да за то знамо, ма где били. И то се односило на све младе света који нису били физички тамо, само што су неки о томе могли да сазнају више, већ у односу на то у којим земљама су живели.
Главни јунаци приче су били музичари, тадашња поп/ рок/ џез елита, имена нећу набрајати, неког ћу сигурно изоставити, а на нету и онако све може да се нађе.  Не мање важан лик у целој причи је фармер који је дао простор у другом градићу, јер је у последњем часу Вудсток отказао целу причу али је остало име догађаја. Остало је историја. И, суштински, прави почетак хипи покрета који се претворио у једну од ера поп кутуре, са много врлина и мана. Савременици су и данас, на неки начин, наоко, посебна врста, препознатљива. А сам догађај је пионир свих осталих сличних дешавања (сетимо се, нпр., Live aid-a).А и сви досадашњи мега-концерти имају амбицију да, у ствари, потајно, постигну атмосферу Вудстока.
Било је ту и лоших ствари, срећом не насиља, али несрећом, дроге, много алкохола и слободног секса .А много беба се родило девет месеци касније,зачетих на тој фешти…Али једна ствар је, можда, најлошија : осатак светске младости,  културолошки  различите, посебно од подручја бивше Југе до Владивостока, нпр., добио је Вудстоком једну дивну анестезију због које је малко више но што треба заборавио на сопствени индентитет. И, временом су га стигла нека непријатна изненађења. Тако, збивања у свом дворишту испадоше мање важна,јер су разни вудстоци имали бољу поруку…
Но, слављенику све најбоље, јер и даље остајемо пристрасни према својим успоменама. Шта да радимо, такви смо. А и идеја је била исувише лепа да је и данас не бисмо волели. Јер, ко не воли срећну младост разиграну на једном месту, опијену музиком, алтруистичну, веселу, безазлену ? Најављене рођендке прославе, четрдесет година касније, ваљда ће имати нешто од свега тога…

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s