РУМА via СРБИЈА

За мислеће људе

КОВЕРАТ, МАРКА & НАВИЈАЧИ… 26. август 2009.

Filed under: 07. Свакодневница — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

Колико тога у једном дану везаног за Србију ! Па онда кажу да је овде, у Србијици, досадно, незанимљиво, мрак, неизвесност, пропаст…
Тај један дан  о коме качимо овај наслов био је  петка 21. августа, године текуће. Два догађаја су га обележила, наоко без икакве везе, али после ћемо о томе, о тој вези.
Догађај први : у част председнику Србије, тиме, наравно, у част Србије, а поводом Председникове посете Кини, ПТТ те највеће земље света одштампала је коверту са Тадићевим ликом и поштанску марку са заставом Србије. Додуше, у 50.000 примерака. Минорни тираж за овако огромну земљу, под претпоставком да се у Кини уопште пишу писма  (обзиром на глобално „писмо“ – e-mail и sms ) ; не можемо ништа замерити. Занимљив и леп гест пажње Голијата према Давиду, већ према значају који ова посета има и за госта и за домаћина, бар према прелиминарним оценама оних који су за оцењивање компетентни.
Догађеј други  (истог петка, мада је почео у среду) :  већа група српских навијача приликом одласка у Праг, Чешка, на утакмицу Црвена звезда- Славија (резултат знамо), и пре и после утакмице и сутрадан, не својом кривицом, направише хаос на улицама „златног“града, са туристима, по неким бензинским пумпама…У сред Европе ! Све смо видели на ТВ. Додуше, и полиције је било много, што на самој утакмици што у остатку приче. Епилог : 44 ухапшена, 17 је још у Прагу ради суђења, остали су Чешку морали напустити у најкраћем року (истог дана). Функционери, како Звездине управе, тако ФСС, (не)вешто су се мало ограђивали од свега мало бранили своје навијаче. Епилог следи.
Шта везује ова два догађаја ? Наоко – ништа . Али има нешто ненормално у томе да једној малој земљи светски економско политички гигант указује хвале вредну пажњу док у исто време грађани те исте, мале, земље по белом свету показују своје ружно лице и навике, понављамо, не својом кривицом, али нису требали тако. Због таквог лица и навика смо и доживели силна непочинства (од којих ћемо се тешко, и ко зна кад, опоравити). И –  да будемо препознати као вечити „лоши момци“. Ненормално је да смо ми исти произвели и овај први и овај други догађај. Овакве две контрадикторности јако делују шизофрено, зар не ?
И, питате шта сад с тим ? За већину – ништа. А за неку другу већину можда сигнал да стварно,  стварно, треба нешто врло озбиљно и темељно порадити на националном освешћивању зарад неког бољег сутра ове Србије. Национално освешћивање је услов свих услова за економију, политику, интеграције, наталитет општу добробит…и све што иде с тим.
Да си у исто време хваљен и куђен могуће је. Али, да си хваљен а сам себе ружиш – не иде, никако. И да то још радиш где и кад никако не треба. Јер,  није добро да се помисли како не знаш шта ћеш са собом !!!

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s