РУМА via СРБИЈА

За мислеће људе

М А Т И Ј А 28. август 2009.

Filed under: 05. Култура — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

matija-beckovic2

Писмо о хлебу и језику некоме што није више мали и ко није ништа видео на путу којег нема, кад дође у било који град и сретне Веру Павладољску, која се родила и отад никад на земљу није крочила, јер ћемо да се ћерамо још –  кад будемо били млађи…
Аутору ових редова нека се не замери  што на овај начин показује своје виђење књижевног хепенинга у румској Градској библиотеци, где је у навечерје Велике Госпојине гостовао Матија Бећковић. Јер прва реченица овог текста, овако направљена од наслова Матијиних песама, показује какво је то вече било.
Али – хајдемо редом, како доликује. Кратак поздравни говор директора Библиотеке, г-дина Жељка Стојановића, наставио се изванредним освртом на лик и дело Матије Бећковића, књижевника, академика и упечатљиве јавне личности. Уводничар и модератор ове књижевне вечери, г-дин Стеван Ковачевић је издвојио бар  три одреднице које карактеришу Матијино место у нашој јавности : њега сви читају или слушају волели га или не; читају га и слушају и они који то, иначе, не раде; читају га ислушају без обзира на то да ли се са њим слажу;  од ретких је које  помињемо  само именом (попут Бранка, Ђуре, Лазе, Змаја, заиста су малобројни)…Чак и симпатично поређење Матије са Драганом Џајићем о Матији пуно говори.
А онда је почео хепенинг. У десет текстова које је књижевник изговорио аудиторијум је видео зашто је Матија то што је, зашто је академик, зашто је контроверзан, зашто је невољен и вољен, куђен и хваљен, зашто је читан и нечитан… зашто је М а т и ј а.  Међутим, најјачи утисак је било његово интерпретирање сопственог дела које се могло сврстати у врхунац глумачког заната. Наравно да писац најбоље излаже своје дело сам, али ово је била уметност по себи. Како Матија то ради ? Овако : усисао је  и з р а з о м  публику,  па се она нашла у првој реченици о в о г   текста, заљуљана речима више него њиховим смислом, који је,  у ствари, до бола трагичан, описујући  д у х  ових  наших поднебља.
Публика се смејала, аплаудирала и – уживала. Како је Матији било – он зна. Не мали напор је радити тако како то ради он. Али љубазан, и,  као и увек, врхунски професионалан, са радошћу је проговорио понеку са публиком потписујући купљене књиге. Лепо је било видети и како се многих сећа јер су се и раније сретали. Што у Руми, што у другим местима. А Матије је је баш било свуда. Био је и врло галантан : нашој градској библиотеци поклонио је икону Светог Саве са својом песмом посвећеном Свецу на њој, и –  неколико књига.
Невелики, али префињен и пробран скуп разишао се након скоро два сата. Заједништво Матијине речи и оних који су је слушали и   г л е д а л и  уочи Госпојине потрајало је, верујте на реч. А већ сутра-нови је дан ,  а заједништво иде у успомене, лепе. И то верујте на реч.


 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s