РУМА via СРБИЈА

За мислеће људе

ПРИВАТИЗАЦИЈА И РЕЦЕСИЈА Или : грађанине, дужан си 2800 евра, а мораћеш да вратиш. 29. септембар 2009.

Filed under: 04. Економија — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

Није требало бити светски економски експерт па проценити да ће свет захватити светска економско-финансијска криза. Поуздани знаци наступајуће рецесије индентификовани су још  2000-те године само су моћне силе из својих политичких разлога одлагале „дан Д“ да објаве финансијски крах. Какав је био наш однос у протеклих осам година према овој појави ?

Сваки привредник са искуством, знањем  добром проценом и сваки сељак са логиком свог, сељачког, у најплеменитијем смислу  те речи, размишљања и анализе вођене за своје домаћинство у обичним школским свескама, знао је да ће нас после тајфуна погубне приватизације захватити снажан економско-финансијски

цунами. Само Влада и многобројне државне институције, све до локалних самоуправа, нису препознале погубност лоше вођене економске политике и приватизације.

Законска решења о приватизацији директно су била усмерена ка, готово свесном, уништењу привредно-економских субјеката, против радника, сељака, грађана. Да је то тако потврђују  нереалне процене вредности капитала, технологије, стручности кадрова, тржишта и низ других параметара, рађене од стране иностраних агенција. Затим,  било је много недораслих руководилаца пројеката, директора, менаџера, који су дошли на чело тих привредних субјеката на таласу „октобарских“ заслуга и „партијских  револуционара“ из двехиљадите године, који се нису ни мешали ни разумели у посао који им је поверен а камоли у процењене вредности имовине. Такође није тајна, мада смо у овој земљи обавијени веловима многих тајни, да су моћни тајкуни били у спрези са страним проценитељима а касније путем лоше и немушто рађених аукција или тендера, обично „опраним“новцем, куповали капиталне вредности.Да ли је у питању само незнање или баш намера да да приватизације буду такве какве су, не само болне за раднике и грађане, већ потпуно погубне – врло брзо ће се сазнати.

Наиме, да има незнања и ове и свих досадашњих Влада потврђују, већ сада, необориве чињенице:

-неадекватна и нереално ниска процена вредности имовине приватизованих  субјеката;

-спрега“опраног“капитала-тајкуна и власти.

-катастрофални уговори између купаца капитала и представника државе који су капитал продали.

Наиме, купцу се уговором дозвољава да имовину плати делом за неколико месеци а делом у уговореним оброцима и роковима.Уговором се предвиђају инвестициона улагања у развој, нове технологије,екологију и неминовни социјални програм.

А како изгледа реалност ? Купац са својим сумњивим капиталом плаћа само 10% од процењене вредности. Улази у посед предузећа, фабрике, пољопривредног добра, шећеране… Диже кредит од банке, ставља купљену имовину под хипотеку, добијена средства користи обично у друге намене, „пере али и деље“, купљено пропада, гаси се производња, радници остају прво без плата а онда и без посла и постају социјални случајеви.

Агенција за приватизацију а ни адекватна министарства у Влади не врше никакву контролу реализације уговора, нови власници односе опрему из „својих“ фабрика, гасе производњу…Купљена, нпр, шећерана за 3 (три!!!) евра, продаје се новом купцу за  р е а л н у  вредност. Потом се бахатост наставља :  купује се грађевинско земљиште по Београду, зимски и летњи туристички центри по Србији. А ради личног престижа,  да се види „’ал сам баја“,круна свега је најскупља јахта на, рецимо, Јадрану. Да неће можда сиротињу возити њоме како би и она доживела неку радост ?

А што се тиче последица : ти, радниче и сељаче, гледај како и од чега ћеш живети. Збогвако погубних приватизација је, барем, 50%, несрећних радника и сељака без синдикалне заштите, више нису потребни никоме. Да ли могу сами да се снађу, поготову они које је овај хаос дочекао пред пензију, велико је питање.

То је стварност која порврђује тезу о незнању. А основна сумња да у свему има (сумњиве) намере наводе нас на однос Владе и Агенције за приватизацију. Оне се понашају као да никакве одговорности нема,  а повремено предузимају такве мере које  не   решавају нагомилане проблеме. Да ли Влада (и све бивше) не отвара ове проблеме на прави начин, већ само гаси мале пожаре, зато што би се, неминовно, појавило питање  одговорности ? Ко је био заговорник и предлагач тзв. „транспарентних“ закона  o приватизацији и врло успешно их „брани“већ осам пуних година, уместо да се за чињење или нечињење одговара и кривично и материјално ? Оних који треба да одговарају има један, два, три, пет, десет…Да ли су  јачи од државе ? Држава, за коју се каже да нико није јачи од ње, треба и мора то да докаже. Онај ко је једном рекао „Држава-то сам ја“ (знамо ко, кад  и где), прошао је како је прошао. Да не мисле ови наши „мајстори“приватизације да су држава ?

За позивање на одговорност треба одважности, одлучности и моралне чистоте. Како сада лустрирати оне који су, кроз кризне штабове, лустрирали оне што су, у већини случајева, успешно преживели санкције и исто тако успешно обнављали разрушена постројења после бесомучног бомбардовања ове земље. Они сада, жигосани, живе на маргини друштва.

Уместо отклањања актуелних грешки и грешника, актуелна власт иде бар у два, погрешна, правца : прво, средства остварена трапавом приватизацијом усмерена су највећим делом у  потрошњу, мање су инвестиције у нова радна места.Следи енормно задуживање код ММФ-а, Светске банке, других ино-банака и држава.Покрића за ово нема у БДП-у, а сваки наш грађанин, од тек рођеног детета па на даље, задужен је са 2.800 евра!!!

Други погрешан правац је : Влада треба да спроводи стратешке развојне циљеве – како покренути економске потенцијале, поспешити развој села и пољопривреде, сузбити криминал и насиље, младима вратити веру у праве вредности, школу, Србију, како запослити што већи број људи, како се решити опште политизације свега, како деполитизовати запошљавање (дискриминација је огромна !),спасити ментално здравље грађана, боље образовати образоване, описменити неписмене, побољшати животни стандард, заштитити старе, болесне, немоћне……………..како, како, како ?

Уместо да решава ова силна питања, Влада и државни органи, уз медије, као своје моћно оружје за контролу ума грађана и нације, недељама, месецима чак, се бави „парадом поноса“, проналажењем Чичиног гроба, окривљавањем и анатемисањем  свих партизана за ратна и поратна дешавања, рехабилитовањем Д. Цветковића…и ко зна којих ће још небулоза бити. Да ли Влада уопште зна, може и жели да направи организацију државне управе и систематизацију потребних радних места без услова страначке припадности ? Зар је важније ко ће пре регистровати политичку странку, развити партијску инфраструктуру, како… како?

Влада, државни органи, посланици и бар већина локалних самоуправа треба да раде  само све супротно од садашњег и досадашњег , позитивни резултати биће видљиви већ за годину дана.

Порука :  ви, који владате овом земљом немојте се дивити себи гледањм у огледало, већ послушајте глас разума народа.

Певајте државну химну „Боже правде, ти што спасе…“ али као завет за ваше делање у интересу грађана.

Не идите у свете храмове  да бисте пред камерама, као, окајавали своје грехе, већ тиме вратите духовну веру и наду у  бољи овоземаљски живот грађана.

Истерајте зле духове из својих редова, отклоните српске клетве, створите општенародни консензус, коначно поведите грађане путем прогреса.

Јер, само тако ће се и  остварити стратешки циљеви: интегрисање у ЕУ,

међународну заједницу и живот  достојан човека – грађанина.

Стево  Јурић

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s