РУМА via СРБИЈА

За мислеће људе

ДА СМО СЕ ШЕТАЛИ РАНИЈЕ… 2. октобар 2009.

Filed under: 03. Политика — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

bris taton

(Додуше, шетали смо се, али из неких других разлога.)

Међународни дан борбе против насиља (2. октобар) део Србије дочекује постиђен, већ неколики дан, у шетњама бунта против насиља, по већим српским градовима. Јер све оно што  је нацију снашло од (студиозно спремане) “параде поноса“, предходних и потоњих утакмица, хулигана, навијача и “навијача“, подстрекача, дежурних душебрижника (на привременом раду у овој држави), аналитичара,посматрача, стручњака, медија… толико је јадно, да то мало шетњице мало и значи.

Нека нико не помисли да горњи редови потцењују и шетњу и шетаче и највиши државни врх који је изјавама, паљењем свећа и цвећем  учествовао у отпору свему ономе што је Србију ставило (опет и опет) на стуб срама. Али 8.000

душа другог дана шетње, бар у Београду (а дани за шетњу следе још), је  мало спрам греха учињеног у Србији и над Србијом. Да је Србија она која треба да буде –  све оно и ово се не би десило, Брис Татон би био жив, не би се шетао промил од укупног броја Срба на свету (ваљда нас има осам милиона)…И како то да није цела Србија кренула да шета ?

А каква  Србија треба да буде ? Историја  јој показује да је скоро само за време Немањића била компактнија него сада, барем у консензусу да је јединство национа изнад свега. Стефан Немања изгледа да је добро знао шта то значи, јер је умео да то  народу недвосмислено наметне. Био је господар и домаћин у таквом окружењу (увек је постојала нека међународна заједница) да је, хтео не хтео, уз потоњу Расткову (Св. Сава) помоћ,  успешно држао народ у памети и миру са основним моралним вредностима. Али, Стефан и Вукан после порадише добрано да се консензус изгуби. И да је, ево, тако преко 8оо година. Да се консензуалност претвори у националну шизофренију !!!Сва каснија српска историја,

онолико бременита,  имала је за основу  неколико менталних Србија у истом простору и у исто време. Тих неколико постоје и до  дана данашњег и ето како нам је и шта нам се дешава са самима собом, а које зло правимо другима.

Док једни блистамо у науци и уметности дајући човечанству епохалне творце читавих нових поглавља светског прогреса (Тесла, Пупин.Миланковић..),

други на сопственим и околним просторима разарамо све туђе али и све своје, трећи мрзимо и убијамо све што нисмо ми, четврти се надамо јошћерању са страшћу, незапамћеном после свега, четврти смо једва заинтересовани за ишта веће од мексичких серија, пети смо мрзитељи саме Србије да нас ни непријатељи не мрзе тако, шести смо негде далеко одавде као да ни једну заједничку нит немамо, седми смо одавде а нисмо одникуд, осми… И – све смо то ми, на ужас Бога, света у којем смо и корена којима припадамо.

И шта и коме показујемо шетњом, свећом и цветом ? Ментални склоп нам је искомадан као разбијено огледало у коме, кад се погледате, видите целог себе у сваком  комадићу а  укупна слика је разломљена у много делова. Ни један бунт против насиља у непосредној нам прошлости (о посредној други пут) неће овакав ментални склоп променити. Србији је угодно у њему. Тако  не мора да има никакву одговорност, као што је није имала ни предходних 8оо.година. Јер  да јесте одавно  би била европска држава. Све то смо историјски доживели, па смо, јадни, ето овакви – направили смо сами, односно, сами смо дозволили да нам се догоди !!!

Да из свог жита не елиминишемо кукољ на време, па да нас све заједно стално боли стомак од лошег теста  које месимо. О свету да не говорим.

Србоскептик

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s