РУМА via СРБИЈА

За мислеће људе

ВЕЧЕ СА ФИНИМ ГОСПОДИНОМ 23. октобар 2009.

Filed under: 05. Култура — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

dragan tomasevic 009

Градска библиотека у Руми заиста зна да својој публици направи многе доживљаје за памћење. Најлепше од свега је што те доживљаје имамо све чешће и чешће, мада лепоте никад доста. Кишне вечери, четвртка, 22.октобра, верно читалиште имало је диван угођај  уз поезију која ублажава ову нашу пусту, мучну и неизвесну свакодневицу.

Представљена је шеста књига поезије „Коцкице изгубљеног мозаика“ (једанаеста по реду у едицији Завичајни писци) господина Драгана Томашевића у издању Градске библиотеке. Да ли је лепша за душу или за око процениће они који је буду читали и гледали. А и душа и око ће доживети лепоту, јер су се и песник и издавач и уредник и дизајнер и рецензент и штампар, изгледа, утркивали ко ће боље урадити свој посао.

Током вечери слагале су се и коцкице које су говориле како је књига настајала (г-дин Жељко Ковачевић, директор Библиотеке), шта садржи, уз осврт на досадашњи песников опус и пут (г-дин Стеван Ковачевић) а прочитана је и рецензија књиге (из пера г-це Драгане Ћатић). Глумац Бранко Јовичић и песник и библиотекар Драган Јанковић, надахнути самом вечери а, иначе, уметничке душе обојица, дотакли су се читањем песама из „Коцкица изгубљеног времена“ Томашевићевог финог, господственог света.

Тај свет је изаткан од мноштва коцкица мозаика његових осећања сакупљаних кроз мозаик његових стаза живота. Рођен је1933. подно Копаоника, у Селишту, код Куршумлије. Као да је својим  именом и Селиште најавило Томашевићеве сеобе све до равног Срема. А шта је све упијао кроз сеобе и вишедеценијску сремску животну причу показале су нам и његове предходне књиге : 1988. Још једном јесен, 1993. Седам Влашића, 1995. Златни чвор, 1999. Господин Пан Панонски, 2008. Кумови звезде Данице. У Удружењу је књижевника Србије.

У „Коцкицама изгубљеног мозаика“ мозаик Томашевићевог стихоплета шета нас земљом као материјом али и као географијом, посебно Срема, везујући нас за историчност стваралаштва и стваралаца, мале-велике животе обичних људи, митско-паганско у нама и око нас…Његов, нпр., Homo Balcanicus последњи, који нас води кроз цели Глобус наш – води нас и директно у Васељену. Књига је тако  подељена по сегментима емоционалне раздаљине и рационалне мерљивости да нам је пут ка прочишћењу душе загарантован (Буђановци – јер је тамо Томашевић оставио лепих година предавајући биологију; Епизодисти; Ходочашће; Карловци, Сирмијум; Фрушка гора; Звона)…

Фини господин Томашевић заиста је овом прелепом књигом показао да јесте први међу једнакима што се тиче Руме и њеног песничког еснафа. Такође нам је показао да стварно, борама мерљиво, време једино нема утицај на наше унутрашње време које понесемо рођењем, и на љубав у којој  је порекло свега што јесмо.

У очекивању нове књиге, све честитке господину Томашевићу за пружену лепоту, и његовом издавачу за лепу књигу.

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s