РУМА via СРБИЈА

За мислеће људе

„КАДА УМРЕ ЗА ХРИСТА МРТАВ ЧОВЕК ЈЕ ЖИВ ПРЕД БОГОМ И ЖИВ У БОГУ, У ЦАРСТВУ НЕБЕСКОМ.“ 24. децембар 2009.

Filed under: 01. Реч Уредника — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

Данас је четрдесет дана  од упокојења у Господу Његове Светости                                                Патријарха Српског Павла

Многи су 15.новембра били свесни да пусту Србију напусти последњи изданак Светосавља. И не само  ове просторе, већ  Земљу. А шта је то у Светосављу да је оно најетичкији од свих земаљских кодекса после Десет божијих заповести, нека читалац ових редова открије сам. Такође је и најсврсисходнији, барем са аспекта будућности Српског народа. Али, о томе други пут.

Патријарх Павле из невиног срца Гојка Стојчевића оставио нам је својим земаљским животом аманетску  поруку: о томе да смо само  заједно моћни да опстанемо. О томе да, макар и у земаљском болу, наша снага јесте у окретању стварним вредностима а не земаљском шару и његовој простоти и пролазности. О томе да је људски морал једино мерило да смо људи а не нељуди. О томе  да се ставимо у памет смемо ли истовремено да грешимо и да судимо заборављајући да је грех у нама а суд на другом месту. О томе да све што мислимо, осећамо, радимо има свој антипод, своју равнотежну полугу, једину меру ствари.

Преко милион и по душа које је окупио од 15. до 19. новембра  (дакле, већ на путу до Неба)  нама, његовим савременицима, поручио је  и ово: да сабрани око било које ситуације делујемо спасоносно себи самима. Јер, преко шесто хиљада потписа у књигу жалости (само у Београду, а где све још) и преко седамсто хиљада људи на сахрани (а где  сви други, у болу сједињени) показало је, том петином овдашњих Срба, снагу једног народа, снагу моралне величине  која га је окупила. Показало је неописиву глад овог дела света за стварним вредностима и потребама душе. Показало је колико се кајемо што наш људски непослух јако много кошта. И  што, тек кад изгубимо највредније  међу  нама, видимо сву сопствену минорност и примакнемо се једни другима. Тек онда.

Онима који нас воде такође је саопштио поруку. Опет, преко тих скоро милион и по душа показао им је да поштење, морал, искреност у намерама, брига о сопственом народу (али баш о сваком појединцу), заборављање личних интереса, свељубав изнад свега јесу једине координате за вођење једног народа, једне државе.

Онима који су нас гледали у тим данима земаљске патње поручио је да смо јаки онолико колико нас и сада,  с` Неба, лично Он чува.

Хвала Му, и вечна Му слава!

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s