РУМА via СРБИЈА

За мислеће људе

ТАНКОЋУТНИ 19. фебруар 2010.

Filed under: 01. Реч Уредника — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

Колико пута вам се догодило да се пробудите ујутро, и, онако снени, уз онеспокојавајући поглед на себе у огледалу, осетите да вас нешто, или што-шта, гризе у души? Много пута, вероватно. Тај осећај да вас то нешто гризе је најбољи доказ да сте танкоћутни, у преводу  – о с е т љ и в и.

На шта све?

На тешко стање у туробној Србији, где они који нас воде постану осетљиви/танкоћутни на проблеме бивше радничке класе, данашње јефтине (до бола) радне снаге, тек онда кад им ова блокира (европске само по положају) трасе путева и пруга, тек кад ова почне да се сакати одсецањем делова тела, тек кад ова почне да умире у штрајковима глађу…

На страх за сопствено здравље јер вас свакодневно бомбардују свим врстама нездравости, од информација застрашујућег карактера, до конкретних радњи које вам директно убијају здравље. Глобално се експериментише на људима, па и у Србији, самим тим. Поготову што је очигледно у којој мери је српско здравство постало део Светске здравствене ујдурме.

На чињеницу да се, хтели не хтели, директно бавите политиком оног тренутка кад идете изјутра у набавку или да платите рачуне. Одмах, онако сабајле, видите да вам је од замрзнутих улица (пошто комуналце изненађује, редовно, снег и лед у зимској сезони) замрзнутији новчаник и то без наде да ће вам се приход одмрзнути у догледно време, макар то била и 2011.година. Ако не лажу. А лажу.

На, најзад, ето, ту чињеницу да вас лажу, онако, хохштаплерски гледајући вас у очи. Лажу да нас Европа једва чека,  она проширује своју зону интереса слушајући, САД, светског хохштаплера No.1. Вештачки гајена параноја (и унутар и ван САД) од остатка света, прави и од минијатурне Србије део глобалног полигона за будуће разне „игре без граница“ (дајте машти на вољу !) које ће замаглити стварно глобално стање економског, климатског и иног  ужаса 21.века. Лажу нас и да смо добро прошли кроз светску економску кризу; да нам је, у суштини, боље него другима, па нам дају пример Грчке; лажу нас да је инфлација ни 10% кад знамо да је 20%, Ако не и више… Израчунајте сами : колико сте имали као приход  пред зиму 2009, кад су констатовали улазак у глобалну финансијску кризу, а колико имате сада?

И, тако редом…

А на ште је танкоћутно/осетљиво Удружење грађана „За препород Општине Рума“ ?

Наша осетљивост је доказани индикатор стања у средини у којој делујемо. Да је то тако види се из тога што нам се активности рапидно повећавају; што нам се приклањају нови чланови али и удружења,  у размишљањима и начину деловања. Фасцинира што су то све млади, образовани људи, веома способни, апсолутно опредељени за овај град, њихов родни, коме хоће нешто да допринесу, да у њему остваре своје животе, породице и каријере. А не у великим центрима моћи, не у зони „белог шенгена“ ( за који су, иначе, вишеструко квалификованији од оних који су већ тамо).

Но, наша осетљивост кулминира до бола јер су ти млади људи, у главном незапослени. А  има их и породичних, са децом ! У овом граду не постоје врата на која нису закуцали (+НЗС9. А на срамоту града, општине, и много кога не запошљава их нико, ни конкурсом, ни другачије.Они, додуше, и не желе, и не могу „другачије“. Знате на шта мислим.

Јер!!! Константна препрека на коју наилазе зове се партијска припадност. То иде толико далеко да у нашем граду о радним местима одлучује, у главном, појединац који је  председник партије, а према „плену“- ресору који је добио коалиционим споразумом. И, сад, овај млад свет треба да пита партијског руководиоца за радно место!!! Тако очигледно и безобразно, у оваквој количини се то није радило ни за оне бивше, велике Југе, којој се толико тога спочитава.Као и онима који су се у њој родили и у њој направили све ово што се данас багателише.

Наша осетљивост неће остати мирна на ову појаву. Радимо на изналажењу адекватног приступа (и) овом проблему. Пошто знате колико смо упорни – знате и да ћемо наћи решење.

А шта смо радили у јануару 2010.године, опет из осетљивости? Руку на срце, део јануара нисмо ни радили јер су празници однели свој комад времена.

Ево овако :

*наставили смо бесплатне часове социјално угроженој деци али са једном изменом :  часове  држе млађи људи од досадашњих, волонтерски, наравно, и са амбицијом да деца постигну видљив   успех и у односу и на недостајуће знање из предходних школских година. Зато се часови држе чешће;

*трају и предавања петком у 19. часова. Уз помоћ предавача, господина Марија Кржића, ми фактички учимо да употребљавамо свој ум тако што  ослобађамо његове моћи себи на корист. Чули ста за лајф коучинг (life coaching), код нас трапаво преведено као тренирање живота? Можда је боље то назвати развијањем запостављених способности али и нових за које и не знамо да их поседујемо јер нас томе нико није учио. Life coaching се иначе ради у форми 1:1 али га је могуће радити и овако групно, као ми, уз прилагођавање тема. Придружите нам се;

*са врло перспективном групом младих људи и важном градском институцијом конкурисали смо за  јако озбиљан и обиман пројекат једног од министарстава Владе Србије. Резултат ћете знати у наредном броју;

*пред само закључење овог броја обрадовала нас је вест да је румска Општина, према изјави господина Председника Горана Вуковића, одлучила да, ипак, откупи од Војске Србије део војне имовине (161 хектар за 280.мил.дин.). Какве везе ми имамо с’ тим ? Какве то везе има са јануаром ? Пише у предходном броју. И увек нам је драго ако се иницијативе које су потекле од ОЦД (организације цивилног друштва)  као што смо ми, реализују на ползу (корист) житеља наше средине.

***

Ево још једне иницијативе :

имамо Борковац и језеро, супер спортску халу и терене, смештајни простор, на раскрсници смо путева и пруга, готово смо испод Фрушке горе са њеним манастирима и трим-стазама, пуни смо аутентичне историје (мултиетничка Рума!), знања, вештина, имамо и умемо да правимо атракције (фестивали, смотре, најстарији вашар на овим и ширим просторима), срце смо „винског“ и „свињског“Срема … Зашто се не формира  Туристичка организација Општине Рума (ТООР) која би све то објединила у туристички производ; зашто немамо ТИЦ, туристичко-информативни центар, сувенир, водиче…

А толико имамо младих људи који тиме, и много чиме другим знају да се баве. Без политичке припадности.

 

One Response to “ТАНКОЋУТНИ”

  1. Nemaga Says:

    Tražili ste TOOR a sad ste ga i dobili. Na žalost ne postoji nijedna dobra ideja ili inicijativa koja se ne može uraditi naopako. Umesto da se bave ozbiljnim stvarima naš TOOR samo organizuje iznošenje tezgi na centar i to za svaku priliku. Umesto da rade na imidžu opštine reklamiraju privatne restorane po društvenim mrežama. Izgleda da je TOOR osnovan samo da bi se zaposlilo nekoliko ljudi, ljudi bez ideja.
    Žalosno


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s