РУМА via СРБИЈА

За мислеће људе

ХВАЛА БОГУ , ПРОЂЕ И ОВАЈ… 8. МАРТ 9. март 2010.

Filed under: 01. Реч Уредника — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

Зашто овако полу-цинично ? Из једног јединог разлога: у мноштву фарси ова је најмање потребна, бар зато што сав лицемерај према полу који је „добио“, упућени кажу- изборио,  на овај празник излази на видело много јако.

Прво: празник су, уз здушну подршку замешатеља мушког пола (значи, сумњивих типова којима је струка била и остала закувавање, чега год и где год, у било чијем интересу) „освојиле“ више фрустриране него угрожене жене, јер угроженима тог далеког оснивачког дана није било до славља већ до ишчупавања из проблема…

Друго: статистике говоре да су свега 4% жена   у  с в е т у  јавно ангажоване, у било ком сегменту, мада нам се то не чини: Јер кад гледамо визуелне медије често нам изгледа да даме, чак, доминирају. Али су само чешће експониране (нпр. бивша и садашња америчка државна секретарка).  Да ли је и то било у главама Кларе Цеткин & осталих, када је 1910., у Копенхагену, предложила прослављање 8. марта 1909.- првих демонстрација жена у историји, kоје су се догодиле у Америци ?  На тој,  Другој конференцији социјалисткиња, наметнута су размишљања ко су и шта жене свету и у свету. Србија је прослављање Дана жена увела 1914.године.

Треће: за, ето само 100.година, 4%… Тужно зар не, поготову што се то огледа у додатним статистикама у којим је то професијама највише жена. То су професије без којих се не може, али које нису од глобалног утицаја. Жене то, напросто, не умеју да искористе. Материнство, као највећи домет  Мајке Природе – ни  т о  саме жене не умеју да употребе у смислу аргумента ко су и шта. Локално, глобално, космички…

Четврто: ствар су преузеле фрустриране жене. Од потенцијалног аргумента за проширење сфере утицаја, добиле су једнодневни полигон који служи да гледамо како Дан жена славе мушкарци, како нам деца за тај дан извуку пар хиљада динара за просветне раднице, како и у свету и овде у нашој земљи пар специјализованих емисија и догађајчића само потврде оно што сви знамо: о, да, жене су украс света али- нека тако и остане. На страну проблеми 21. века: како, нпр. трансвеститу или женском делу ЛГБТ популације честитати празник…

И, тако, по старом…каранфили, руже, букети, саксије, разне наменске стварчице. Да, обрадује то ако је од мале дечице, ако је примерено. Али, у глобалу (или у локалу) -ништа ново, ништа с’ дигнитетом према жени, али са много промашаја према Дану жена. Јер !!! ако се  с а м о  тог дана сетимо жена,  с в и х  жена, џаба празник. Већ сутрашњи дан је иста ружна  колотечина, бар женама које  с т в а р н о  имају тешке животне проблеме. Већ сутрашњи дан се претвара у ноћ која ће трајати до идућег Осмог марта.

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s