РУМА via СРБИЈА

За мислеће људе

ЈА-ПОЛИТИЧКИ „ТЕЛЕГОВОРНИК“ 24. август 2010.

Filed under: 11. Ruality — РУМА via СРБИЈА @ 6:22


Телевизија је моћна ствар, а права играчка, пријатељу мој. Само је треба на прави начин (ис)користити. Нека ми само неко лане како моја политичка величина нема шта да каже. Моје мишљење је на свом месту: ни лево ни десно, увек само право – негде између. И не бој се, кад ти Сремац Пантелија дивани.

Мој деда Софроније старовременски човек беше и вол’о је да ми соли памет, бог да му душу прости: „Ех, унуче моје, џабе ти што носиш главу на раменима к’о бундеву ако политичке памети немаш. Повијај се како ветар дува и немаш једа!“

Нисам му баш веров’о у почетку каријере. Јест’ да је мој дека им’о само осмољетку и кумровачки политички курс, ал’ беше тај бистра сељачка глава. Џабе мени мој марксизам и лењинизам на „факсу“ да не утубих његове бисере мудрости.

Кад се ја лепо попнем за говорницу, прика мој, та сви гледају у мене, па и камерман – одма’ ме целог зумира. Поправим прво кравату, специјално одабрану за политичке наступе, ону шмекерско-црвену, отпијем гутљај-два „Књаза Милоша“ (тек тол’ко да испуним уговор за рекламу) и почнем са говоранцијом.

А питаш ме, пријашко мој, о чему разглабам цели’ пô сата. Како о чему? Где ти живиш!? Па, ја диваним прво о себи, мислим, о свом виђењу политичке ситуације. Лепо кренем од мог комшилука и ударим критику о смећу. Накупило се, прика, не’ш веровати, десет кола ђубрета! Још га више има у месној заједници, а на вишем нивоу да и не диваним. Гледам, онако успут, како да боцнем политичке противнике. Јес’ да прогутам кнедлу ако ме председавајући казни новчано, ал’ не мари. Све то иде у политичко-партијски стаж. Та, залећи ће за мене, новчано, моја партија, зато јој обезбеђујем дебеле везе на вишем нивоу, посебно кад треба убацити неког тамо „нашег“ у доброплатежни управни одбор. Значи, исплати ми се, а како – то је моја страначка тајна, имам право личног вета на строго поверљиве информације (бокте мазо, баш сам ово здраво учено срочио, боље од мог деде Софронија!).

Што се тиче могућих последица због слободног прозивања појединаца са јавне говорнице, да не велим јавне куће такорећи правде, за то немам бриге. Све лепо изгладим доле у мензи. Платим туру пића, па „десет с луком“ и легне ствар. Ама, то је само политика! Вражја додуше, ал’ поштена! Тако ти ја градим плодну каријеру. И опстајем. Ево, већ трећи мандат. Ускоро ћу и у пензију, боже дај само још коју годиницу овак’е демократије, па да ме сунце огреје пензионерско. Ако ми баш нешто занемоћа од органа, скокнућу у иностранство. Нисам ја џабе пожељан политички кадар. Та, лако ћемо у „инвалиду“. Пара врти ди бургија неће, а- ха-ха!

Сад журим. Чека ме важан теле-интервју. Гледај ме, прика мој, вечерас. Преко цееелог екрана. А и шиш’о сам се за так’у прилику. Кажу ми завидљивци – к’о да ме теле лизало. Не марим. Није сваком дато да буде телеговорник.

Ђура Шефер Сремац

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s