РУМА via СРБИЈА

За мислеће људе

ДИПЛОМА НА КУЋНОМ ПРАГУ 3. децембар 2010.

Filed under: 12. Know-how — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

Вече другог децембра у просторијама Високе школе за пословну економију и предузетништво (Рума, угао Лењинове и 27. Октобра) заиста је било посебно. Да би читалац ових редова разумео предходну  тврдњу, мало ћемо га подсетити на текст из мајског  броја РУМАГАЗИНА  који преносимо интегрално:

РУБРИКА РУОБРАЗОВАЊЕ

( ЈОШ ЈЕДАН) ИНТЕРВЈУ С ПОВОДОМ

ШКОЛА НА НАШЕМ ПРАГУ

Кад имате децу која треба да упишу факултет па вам неко покуца на врата и са осмехом вам каже да то можете урадити у Руми – како бисте реаговали? Са неверицом, наравно. Од скора, не треба да сте у неверици. Једна високошколска установа покуцала вам је на врата. Висока школа за пословну економију и предузетништво из Београда од ове школске године (2010/11) почиње да ради у Руми!

РУМАГАЗИН има част да први обавести Румљане о детаљима, кроз разговор са директором и професором ове Школе, господином Гораном Квргићем (37), доктором економских наука . Разговор смо обавили у просторијама Треће месне заједнице (угао ул. Лењинове и 27.Октобра) где ће Школа и радити. А како је све текло, да би ова Школа дошла у Руму, Господин Квргић каже:

„Највећи губитак за једну земљу је кад млад човек оде из ње. Свега 5% оних који оду се врати у своју средину и ми смо одлучили да понудимо школу која ће образовати младе на њиховом кућном прагу тако што оделења отварамо управо у срединама попут Руме. Тако радимо по целој Србији. Ни будући студенти ни њихови родитељи не морају да се брину о много већој цени коштања оваквог образовања ван места становања. Осим тога, повећаће се број оних који ће остати у свом граду, да га развијају и у њему живе свој живот.“

На понуду оснивача и власника Школе, господина Душана Цогољевића, и школског менаџмента Општинска локална управа   је реаговала  врло експедитивно препознајући своје циљеве као индентичне овима које нам представља Господин Квргић. Школи је изнајмљен простор Треће месне заједнице, припреме су у току, потом следи упис а од октобра креће настава. Циљ је висок али достижан и вишеструко исплатив јер ове академске студије могу да похађају заинтересовани из целог Срема што је од великог значаја за ову регију.

Ова Висока школа добила је решење за рад од  Министарства просвете Републике Србије средином 2008.године. Акредитација је добијена за пословну економију и предузетништво. То је модерна образовно-научна институција, са савременим, свеобухватним и целовитим  студијским програмом. Угледни професори (сви су доктори наука) и сарадници, богата иновативна и инвентивна материјално-техничка основа, интензивна сарадња са другим академским институцијама у Србији, у земљама из окружења и у иностранству (нпр, са Економским факултетом у Трсту) – све су то атрибути ове образовне установе. Интерактивном наставом  формира се нов кадар за свет бизниса кроз Болоњску шему студирања. Сви професори су аутори уџбеника из својих предмета; сви су, такође, велики практичари јер уз себе имају своја богата искуства као директори јаких предузећа, сектора у државним институцијама, ресорни секретари у министарствима. Г-дин Квргић је, нпр, радио у НБС као директор за монетарну статистику и базу података. Принцип рада је тимски, у малим групама где сваки студент има максималан третман, уз развој интерперсоналних вештина, кроз case study, уз строго поштовање педагошко-дидактичко-методичких захтева. Школа поседује преко 4000 књига у сопственој библиотеци, током лета биће завршена зграда у Београду…Од 2012. студентима ће на располагању бити и кампус где ће се обрађивати све из наставе што у учионици не може. Постигло се да је диплома ове школе аутоматски призната у неколико европских држава. Са Немачким државним универзитетом из Хајдеа (околина Хамбурга) договорено је испуњавање (и) немачких стандарда у настави кроз преузимање њиховог програма. Тако ће студенти већ од 2012. добијати и нашу и немачку диплому…

Господин Квргић даље каже:

„Наше опредељење да понудимо академско знање и из предузетништва је логично: 94% структуре европске привреде чине МСП, а Србија хоће у Европу. Праћење трендова је неопходно. Структурне невоље српске привреде су огромне, није за све крива глобална криза. Наша унутрашња је сложенија, снажно оптерећена социјалом, криминалом, прошлошћу, лошим кадровима… Ми школујемо кадар који треба да се ухвати у коштац са тиме. Трајаће, али нема другог модела. Корак по корак треба да се мења све оно у нама што нас кочи. Ништа не може одмах али зато почни одмах! Грешка наше економије је „преписивачка економија“, неувиђање сопствених специфичности и компаративних предности као што је, нпр. пољопривреда. То што може у другим економијама, не може овде. Кад се то увиди и уреди – кренуће и наша привреда напред. А не као сада, кад дневно, малтене, нестане једно цело село, нема образованих људи који хоће да остану и раде.“

Уписани студенти су редовни, самофинансирајући, имају савремена наставна средства – лаптопове, пројекторе, уџбеници нису обимни; модел наставе је и „виртуелно предузеће“. Градиво се савладава кроз присуство на настави, два колоквијума по предмету (што је лакше) и кроз тест заокруживањем; свака фаза се бодује. Настава је радним данима од 16 -20 часова; ово радно време је такво јер се циљна група тражила и у запосленима, али и због навике младих да вечерњи изласци почињу све касније а онда се дуже ујутро спава…Чак и они који имају незавршене студије од раније, могу овде да се упишу, уз диференцијални испит. После 3 године основних студија стиче се звање економисте академских студија, после 2 године мастера постаје се дипломирани економиста-мастер. Полазник буквално научи сваки корак, фазу,  детаљ везан за струку – од писања CV-а до најкомплекснијих бизнис планова. Инсистира се на практичном раду, јер циљ је знати радити одмах! Цена свега тога је на годишњем нивоу: за основне студије 110.000,00 дин; за мастер 130.000,00 дин; износ се плаћа у 10 месечних рата, практично током целе године наставе.

Има Школа и низ погодности, каже господин Квргић:

„Није све у новцу. Уз препоруку надлежних општинских власти бесплатно се школују студенти који су социјално угрожени. Студенти са најбољим просеком наредну годину студија не плаћају. Тиме подстичемо хуманост у онима који су је доживели од других. Школа иде на разна такмичења (најсвежије: регионална Менаџеријада у Несебару, Бугарска; студенти наше школе освојили су 1. место у укупном пласману и у спорту, 6. место у знању); неко је по први пут тако отишао негде из своје средине. Иначе, 80% студената у Србији никад није било у иностранству! Организује се бесплатна „бруцошијада“ полазника Школе из целе Србије. Кампус који ускоро стартујемо биће, такође, и туристички моменат за многе. Од погодности истичемо да смо, нпр, у Прешеву организовали двојезичну (албански/српски) наставу, понављам, двојезичну, не симултано превођење!“

Звучи обећавајуће добро све ово што смо забележили, обећавајуће добро јер се отворила још једна перспектива за помак унапред ове средине и регије. Стара фраза да је знање моћ, уме да буде досадна као и све фразе. Али све фразе имају једну особину: све су тачне; можда нас зато и нервирају, понекад. Колико је ова фраза тачна и, ваљда, једина која не сме да нас нервира – види се на сваком педљу Србије. Све што у њој није добро производ је незнања; да буде још горе губљење воље за знањем све је присутније, из разних разлога.

Зато су овакве идеје и иницијативе као ова – да вам знање дође на кућни праг – мелем на рану. Користимо  га што чешће да рана једном заувек зарасте.

***

Ето тако смо писали половином ове године. А сад, са задовољством, настављамо  текст који смо започели.  Другог децембра 2о10. год.  додљене су дипломе првој генерацији Високе школе. Свечано уручење диплома почело је у 18 часова. Осим дипломаца, менаџмента школе, понеког родитеља и пријатеља – медији су пропратили овај лепи и важан догађај. Права је штета што догађају није присуствовао нико из локалне управе, како смо информисани, због презаузетости.

Свечаност је отворио господин Ђорђе Минков, помоћник директора. Директор, господин професор доктор Горан Квргић, поздравио  је дипломце и присутне и са утиском да је ово велиики догађај за Школу али и за Руму. Честитајући и уручујући дипломе позвао је дипломце да наставе студије  до мастер економисте а да ће ускоро имати шансу и да докторирају јер је у плану отварање Универзитета за пословну економију и предузетништво.

Да се полазницима Школе заиста отварају многа врата у образовању и каријери доказује и податак о томе да  група која је отишла у Белгију, Холандију и Француску ради даљег школовања, није морала  да нострификује полложене предмете у ПЕП-у, једино су полагали националне економије тих земаља. Дакле, учити у овој високошколској установи велики добитак, исто је као да сте било где у свету а мање вас кошта јер вам је на кућном прагу. Тако можете да студирате и на Шефилд Универзитету, али у Србији,  јер је Школа потписала уговор да студирањем по програму овог образовног гиганта добијате обе дипломе!

И студентски Кампус ће ускоро заживети у Деспотовцу у виду гринфилд инвестиције са олакшицама од деспотовачке општине. За 2012. годину предвиђа се отварање модерног хотела за потребе Кампуса али и са изванредним комерцијалним потенцијалима за средину која је једна од најнеразвијенијих у Србији. У Кампусу ће планира организовање сталног округлог стола – сусрета струке и праксе са континуираним дебатама. Струка и пракса анализом и дијалогом треба да изведе српско друштво из стања у коме се налази већ пар деценија, и  то на свим пољима.

Дакле, ево још двадесет нових дипломаца који треба  својој средини да олакшају будућност: Миочиновић Бошко, Степановић Горан, Мркић Марија, Костић Весна, Недељковић Драган, Матијевић Мирко, Галечић Слободан, Димитријевић Ивана, Ђурђић Душан, Ђокић Дејан, Ковачевић Миливој, Сарић Славко, Јовановић Мирољуб, Рогулић Слађана, Кнапчек Мирослав, Ћосовић Милош, Миљковић Јованка, Ребић Владимир, Миловић Страхиња и Настић Сања.

Честитамо! И, од срца желимо Високој Школи за пословну економију и предузетништво још много оваквих свечаности. Полазницима Школе желимо да их је што више у овој високообразовној установи која им је дошла на право место – у средину у којој живе.

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s