РУМА via СРБИЈА

За мислеће људе

НОВИ ЕКОНОМСКО-ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ ИЛИ НОВИ ИМПЕРИЈАЛИЗАМ? 31. август 2011.

Filed under: 15.Србија данас — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

Део трећи:

 

Још неки генератори кризе и  епилог

 

 

Јавна предузећа су монополска предузећа која путем високих цена покривају не само лоше пословање него и губитке. За поједина, Влада обезбеђује претварање потраживања тих предузећа у капитал те на тај начин понегде постаје и већински акционар у таквим предузећима. Са 60% уплате потраживања не може се нормално пословати али повећање цена решава све проблеме. Најуредније платише су грађани са најмањим примањима. Уместо да буду награђени, они се вишим ценама кажњавају, а неуреднима је повољније јер њихове обавезе надокнађују најсиромашнији. О приватизацији јавних предузећа се не говори, вероватно због тога што носе назив „јавна“, а у служби су партијских интереса.

Приватизација је генератор највеће кризе о којој се једино тврди да је она последица светске кризе, а да смо ову, као, избегли. Статистички, стандард нам је у порасту и то ће бити све док је Завод за статистику у служби Владе. Пореском “политиком“ обезбеђују се буџетска средства тако што најсиромашнији плаћају највише а најбогатији најмање. Изгледа да није добар принцип да се порез плаћа према материјалној снази обвезника већ је „бољи“ принцип да се порез плаћа према степену сиромаштва. Али принципи и не важе јер порез има само фискални карактер.

Високо образовање у Србији је развијено, што је добро. Стручни људи су потребни сваком, па и нашем систему. Школују се на државним и приватним универзитетима Цене школовања су скоро уједначене а вероватно је и квалитет наставе одговарајући Ако су државни и приватни универзитети изједначени (по програмима наставе, по квалитету, по времену трајања наставе, и др.) ко онда прави разлику у статусу студената? Зашто студенти на приватним универзитетима немају право на здравствеу заштиту, право на студентски смештај, право на студентску мензу? Да ли ће се, кад заврше школовање, запошљавати у државним и парадржавним органима? Хоће ли то бити по партијској линији? Или ће, напросто, посао тражити ван земље? Између осталог, „бели шенген“ је баш најрадосније дочекан баш зато да се из  овакве  Србије што пре оде.

Много је отворених питања, дилема, а недостатак концепата за њихова решења. Време у којем живимо доживљавамо као време модерног империјализма који се спроводи врло интензивно а скоро неприметно.

Пропуштено је двадесет година. За десет пропуштених је крив предходни систем (или режим, никако да се разлучи овај чвор). Других  десет година светски моћници нас „обогатише“ демократијом и транзицијом. Просечан грађанин, углавном, ни не зна да та реч значи прелазак,  да значи из-у. Од двехиљадите године један мандат је потрошен на критици предходне власти. Други мандат прође у у конципирању будућности народа и решавању сопствене будућности (читај: личне, за тадашње носиоце власти). Трећи мандат интензиван је по усаглашавању прописа са прописима Европске Уније.

Шта се урадило за сопствену државу и њене грађане? Стиже нова генерација са новим захтевима. Та генерација хоће да живи сада и одмах и то у сопственој држави!. Она хоће да узме своју судбину у своје руке јер неће да им почетак живота буде у 35-ој години. Они, а и сви други грађани, обични честити људи, хоће да забораве тезу да је тешко али да може бити још теже. Та теза неће обезбедити ничију изборну победу.

Народ хоће остварење тезе „добро је, али може бити много боље“.

Рачуни се на крају морају положити. Ревизор ће бити грађани!

 

Дамњан Раденковић

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s