РУМА via СРБИЈА

За мислеће људе

ЈА ВИШЕ НЕЋУ ДА ВЕРУЈЕМ 20. септембар 2011.

Filed under: 17. Moj поглед — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

У политичком и дипломатском речнику често доминира реченица: „Ја хоћу да верујем“. Те речи се изговарају када се нема снаге да се сагледа реалност и да се каже истина. Дакле, бежи се од стварности, често веома сурове, бежи се од датих обећања, живи се у неком свом нестварном, виртуелном свету.

Зашто више нећу да верујем објаснићу на неколико пластичних примера.

Флоскула „Ми никад нећемо признати Косово“. То нико од нас ни не тражи. Србија никада не мора и не треба да призна независност Косова јер Косово је дефакто већ сада независно. Србији остаје могућност дипломатских активности: како наћи најбезболније решење за живот Срба на том простору.

„Србија не прихвата косовске царинике и полицију на административним прелазима“ (граница између Србије и Косова). А прихватила је царински печат. Царински печат!Царински печат подразумева Царину. А царина је нешто што постоји између (независних) држава. Чему да верујем?

У политичким активностима за „европску Руму“ обећано је:

  • обезбеђивање гринфилд инвестиција и запошљавање 2000 радника;
  • акције од 1000 евра за неколико десетина хиљада грађана општине и очекивање просечних зарада од 500 евра;
  • решавање захтева и проблема малих акционара из већ приватизованих привредних субјеката;
  • обезбеђење средстава за аграрни буџет или Фонд за развој пољопривреде;
  • реструктурирање локалних јавних предузећа;
  • изградња нове  магистралне трасе водоснабдевања и рехабилитација Фабрике воде као и пречистача отпадних вода;
  • изградња базена за купање…итд

Ја овим обећањима нисам хтео да верујем бар из три разлога:

  • у постојећој структури власти нема стручних капацитета који могу да спроведу овакве активности;
  • обећања су дата без икакве економске основе и било какве стручне анализе, јер за такву стручну анализу треба доста реалних претпоставки, знања и реалне визије;
  • то је било чисто предизборно политикантство у које су бирачи поверовали.

Дакле, ја више не верујем у политичке бајке.

Верујем у реалност: да ћемо још теже живети;  да ће зараде и пензије, реално, још опадати  иако су  и сада најниже у региону; да ће, уместо новог запошљавања, бар још неколико десетина хиљада радника остати без посла; да држава не може да измири своје обавезе према корисницима буџета и повериоцима; да ће млади стручни кадрови и даље одлазити у „бели свет“; да ће бити још више сиромашних; да ће… да ће…

Верујем да стручни, морално чисти и некриминализовани, у реалном животу доказани као привредници, економски стручњаци, инжењери, научни радници… могу извући ову државу и ову општину из свеукупне кризе. А као предуслов, пре свега, из дубоке кризе морала.

Верујем да је Новак Ђоковић први на АТП листи тенисера и да је Одбојкашка репрезентација Србије прва у Европи. И то релаксира, нажалост суморну, слику данашње српске стварности. Дакле, нема више хлеба, остале су само игре.

Али и та релаксација траје три дана а остаје питање шта и како даље?

Но, после вере, последња умире нада.

                                                                                                              Стево Јурић

 

One Response to “ЈА ВИШЕ НЕЋУ ДА ВЕРУЈЕМ”

  1. Normalno je da ne možemo da verujemo i to odavno.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s