РУМА via СРБИЈА

За мислеће људе

ШТА (НИ)ЈЕ УРАДИЛА ЛОКАЛНА ВЛАСТ 3. октобар 2011.

Filed under: 04. Економија — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

Сваки иоле одговоран домаћин планира за своје домаћинство како да увећа приходе и приносе, како да га обнови и ревитализује, како да усмери своју децу за даље школовање и како да обезбеди услове за редовно школовање. Такав свој програм домаћин креира бар за период од 4-5 година.

Привредници, по основу производног програма, инвестиција, даљег развоја производње, анализа и обраде тржишта (домаћег и страног), кадровских ресурса, локацијских предности, саобраћајних веза, сировинске базе и других примарних и секундарних агрегата, креирају своје програме рада и развоја за наредних 5, 10 и 20 година. Једногодишњи планови су само оперативни програми средњорочног програма конкретног привредног субјекта.

Локална самоуправа, којој није само циљ да политички преживи мандатни период, утврђује могуће стратешке правце развоја. Да би се уопште могло приступити тим изазовним задацима локална власт мора да се „наоружа“ са способним, стручним, и привредно доказаним кадровима, што је први од предуслова.

Задаци тих стручних људи били би да сагледају све могуће привредне ресурсе, посебно са акцентом на пољопривреду, замрзнуте привредне капацитете, привредно стратегијски положај, пратећу саобраћајну инфраструктуру, близину великих потрошачких центара, кадровске ресурсе постојеће и могуће, измене у процесу образовања, демографску структуру и све друге неопходне агрегате како би се уз свеукупно економско сагледавање могла утврдити могућа стратегија привредног развоја..

Уз обезбеђене предпоставке постојеће привредне структуре, замрзнутих капацитета, повољне индустријске зоне, саобраћајних веза и већ предходно наведених предпоставки, уз ажурну (небирократску) локалну самоуправу са тако свеобухватним елаборатом – пројектом стратегије развоја, ако немамо сопствених менаџерских капацитета, иде се на адресе агенција, покрајинске Владе, републичке Владе, амбасада, „економских амбасадора“, румских кадрова на битним положајима у органима власти и великих привредних субјеката, Румљана који су се остварили ван граница наше земље; иде се за трагањем за стратешким партнерима који су спремни да уложе свој капитал а који ће им омогућити адекватан профит.

Наше компаративне предности су у пољопривреди, воћарству и узгоју ситне  стоке уз највише фазе прераде. То подразумева индустријске капацитете за финалну производњу намењену домаћем и иностраном тржишту. За овакве облике производње постоји значајан број  образованих кадрова.

Други правац развоја је хемијска, фармацеутска и процесна индустрија.

Трећи правац развоја су радно-интензивне гране, кожарство, обућарство, текстилна индустрија и терцијарне делатности, које не стварају велики профит али запошљавају велики број радника.

Четврти правац развоја је у инвентивности младих предузетника и развој малих и средњих предузећа.

Са оваквим приступом са низом компаративних предности Рума би могла да постане носилац привредног развоја у региону; запослила би у наредном четворогодишњем периоду бар 2.000 радника и за 4 године зауставила би 8 пропуштених година, страћених у беживотну привреду и пустом политикантству.

Стратегијски план са познатим и могућим инвеститорима присиљава и друге субјекте из области енергетике, водоснабдевања и комуналних услуга да кроз своје планове развоја обезбеђују несметани развој привредних субјеката. Ово треба да буду стратешки циљеви локалне самоуправе која се не враћа ни на планску привреду ни у социјализам већ на макро-економске основе потребне и могуће стратегије развоја.

Локалне самоуправе у Републици Србији које су овако радиле постигле су већ значајне резултате.

Локалне самоуправе попут наше које су се бавиле само комуналним пословима, културним манифестацијама и нешто мало социјалним питањима, бавиле су се само потрошњом, често нерационалном, чисто партијски усмереном и подређеном наредним изборима.

Такве локалне самоуправе немају капиталних инвестиција, имају дневно повећање незапослености, одлив стручних и способних кадрова, растуће социјалне проблеме. Све већи број грађана корисника јавних кухиња и још један потрошен мандат.

Удружење грађана није критизер већ конструктиван критичар који предлаже могућа решења а све у интересу бољег квалитета живота грађана.

                                                                                                                        Стево Јурић

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s