РУМА via СРБИЈА

За мислеће људе

ВЛАДА – ГАСИ ПОЖАРЕ А НЕ РЕШАВА ПРОБЛЕМЕ? 11. октобар 2011.

Filed under: 04. Економија — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

Да би смо оценили економску ситуацију у Србији довољно је пратити само неколико значајних економских параметара који показују да ли живимо боље данас него јуче. Неспорно је да нам је све теже. Оправдање се тражи у светској економској кризи. Она, једним делом, има утицај на економска кретања и код нас, али не у мери да се лоше стање оправдава светском кризом. Неке земље су искористиле светску економску кризу и знатно поправиле економску ситуацију у своју корист. Наша земља није узроковала светску економску кризу, нити би  требало да сносимо последице више него што смо узроковали кризу. Непримерено је да утицајем кризе покривамо сопствене слабости у раду Владе. Слабости су бројне а укупан ефекат неповољан.

Влада је највећу активност усмерила ка ЕУ. То је био приоритетан задатак коме се нема шта приговорити. Нормативно – правна форма се усаглашавала. То је битан, али не и довољан услов за улазак у ЕУ. Недовољан је због тога што Влада није истовремено радила на привредном развоју. Стопа раста друштвеног производа од 2-3% је недовољна. Стопа незапослености је катастрофална. Структура и ефикасност инвестиција неповољни и недовољни. Уместо стварања амбијента за развој пољопривреде и села и развој индустрије, све више расте сива економија. Уместо задужења за инвестиције, задужењима се гасе пожари, посебно у сфери потрошње.

Грађанима је јасно да се демократија не може остваривати у сиромашној земљи. Формалне демократије  које нам намећу развијене земље су формалног карактера а не утичу на раст животног стандарда. У ЕУ можемо ући само као развијена држава јер једино тако можемо бити равноправни партнери. Она земља која постаје чланица ЕУ а нема развијену привреду, може да очекује оно што је сада задесило Грчку.

Рушењем једног система очекивало се стварање новог који ће пружити могућност за бољи и богатији живот. За сада то није на видику. Уместо тога, развија се мито, корупција, раст незапослености, огромна потрошња у здравству, образовању, државним и парадржавним институцијама, концентрација моћи и капитала и тотално осиромашење грађана.

Крајње је време да се решавају проблеми у држави. Проблем приватизације мора да доживи преиспитивање. Смисао приватизације, њен циљ, није затварање сваке производње, обезвређивање имовине, богаћење појединаца и отпуштање огромног броја запослених. Срушено је све оно што је годинама стварано, уместо да је то искориштено за већи раст. Приватизација је најосетљивије питање и захтеваће нови Закон о реституцији. Имовина која је одузета од радника и поклоњена појединцима, биће одузимана од појединаца и враћана економским власницима. Нигде се у свету није могла купити шећерана за три евра, осим у овој земљи.

Ресурси ове земље су довољни да упосле све оне који траже посао. Влада мора да пронађе модел који је најповољнији. Она то не чини, већ се исцрпљује гашењем пожара, као да једва чека истек мандата. Инертност и неефикасност Владе постојеће проблеме још више продубљује. Пред изборе нико нема храбрости да се суочи са стварношћу јер свако суочавање носи са собом страх од губитка моћи а привидна моћ је највећа немоћ.

Један, али по свом обиму, велики проблем је животни стандард, посебно пензионера. Циљном употребом статистичких података доносе се прописи о усклађивању плата и пензија. Толико „добро“ се радило у овој држави да нема потребе за порастом пензија. Ради се само о номиналном расту од 1,4% од 1. новембра, а то је износ од неколико стотина динара. Недовољно да се покрије пораст трошкова воде. Да не помињем остале трошкове из потрошачке корпе, пошто се без њих може дуже живети него без воде.

Пензионери стално сносе последице лоше економске политике и сваке године опада реални износ пензија. Они немају никакав утицај ни на који сегмент економске политике, тако да њихов положај зависи од страначких интереса. Сви пензионери не припадају ПУПС-у, нити та странка представља интересе свих пензионера. Остале странке, позиционе и опозиционе, су се нагодиле око својих интереса, а бирачко тело које је страначки неопредељено, постаје збуњено, јер не може да верује нашој реалности у којој је партијски интерес изнад државног.

Све док влада такав однос неће бити могућ развој демократије. Онда када завлада већина у којој су приоритетни државни интереси, створиће се услови за развој државе која ће заступати интерес грађана а не партија.

Када развијемо своју државу у којој ће се богатије живети, можемо постати жељени и равноправан члаn EU.

                                                                                                   Дамњан Раденковић

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s