РУМА via СРБИЈА

За мислеће људе

4K + 5P = 0 13. октобар 2011.

Filed under: 17. Moj поглед — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

Ових дана, у Србијици, бурно је да бурније не мож’ бити. Сви све знамо; и како и зашто; јер све је „транспарентно“ до бола: све видиш, све ти кажу, нацртају чак, све ти је објашњено, али… само тебе нигде нема, обични грађанине. Покорни. Сем као вербалног додатка у свакој реченици оних који нас воде а и оних који би да нас воде. Негде.

И, кад ти је све тако јасно, а ништа ти јасно није, шта си онда ти? Шизофреник?

Неее, ти си ОК само ти је шизофрена земља у којој живиш. Притом, своју маленкост уопште не издвајам из целе приче, напросто јер сам овде а не негде другде. А другде је, такође, врло релативног квалитета.

Оваква анализа се да детаљније извести из просте математике. Па, потомци смо великих математичара који су, у светским размерама, донели човечанству скоро све што оно јесте.

Моја математика у покушају изгледа овако:

Ако су четири унутрашња стуба на којима се врти изнутра, данас, све у Србијици, четири ККосово, Колубара, Корупција и Криминал (ово изусти један актуелан, обавештен и аналитичан журналиста), онда су темељи тих стубова у пет П –  Полузнање, Полуписменост, Површност, Примитивизам, Пасивност (не обавезно тим редом). На ових пет које носимо сви у Србијици, од када је ње, насађивало се све и свашта и зато је како је, од ваздан. У 4К су сви: режим, политичари, народ,  дакле свеукупна Србија. У 5П  – такође.

Она 4К не објашњавају ми се. Нема сврхе, јасно је.А и да није објасниће (нам) се само. Са Европом или без ње (куке и мотике су у приправности).

Објашњавају ми се 5П. Ево их.

Полузнање: служећи се велеумом за који мислимо да га поседујемо, од када је нове српске државности (нешто јаче од 200 година), никад нисмо до краја нешто научили и довршили неопходне едукације према временима кроз која смо пролазили. Све је, као, јасно; шта ту треба улазити у дубину…? Пример: као кампањско учење- погледаш наслове, поднаслове, подвучене тезе…и то је доста да скапираш суштину, костур, оквир. Но, оно између, оно што нијансира, то се превиђа и пада се на милион испита до сада. Па, ни Леонардове слике нису то што јесу због цртежа и боје, него због сфумата!

Полуписменост: мајсторски смо читали само оно што нас интересује, што нама треба. Шта остали мисле, раде, пишу, није нам било нити је данас важно. То су тамо неки други, шта ми имамо с тим…? Па само једно – упознај другог да би упознао себе и своје моћи.

Површност: чак су и Индијанци одустали од огледалаца и, онда, кад су то конквистадори (и они други, Мејфлауер белци) схватили – почели су да их убијају, нажалост. Ми, опсенути и опседнути појавном страном глобалне потрошачке маније, нисмо ништа бољи. Обневидели од шљаштећег шљама свих врста здушно уведеног у Србијицу управо зато да би нас данас опсенули које чиме и лакше убијали, буквално или мање буквално, не знамо више ни ко смо ни шта.

Примитивизам: мој неомиљени лик о коме се прича већ преко 2000 година има тезу о томе да је његовом надређеном милија она невина, исконска, ничим опседнута споља, популација типа једвазапронаћи племена у јужноамеричким џунглама Ок, одлично. И нек их никад не нађу јер су аутентични и имају свој савршен свет и модел живљења. И срећни су. Какве то везе има са Србијицом? Огромне. Они тамо никог не дирају и мирни су. Ови овде, неизашли из племенске свести, а преко своје бити у виду Небеског народа „кога нико не воли и намерно хоће да га уништи“, успели су да изгубе сопствени цивилизацијски код и да сад окривљује друге за то. Примитивизам је од самог себе не видети себе. Не умети наћи своју историјску нишу. Да не помињем да од сваког свог губитништва правимо победе, да им краја нема. Шта се ту све накотило у свести, а подсвести поготову… Па Борхесови о Маркесови ликови су мачији кашаљ.

Пасивност:  у мелтинг – поту (глобална верзија папазјаније), читај у НСП-у, у којем је човечанство онолико година колико је стара Србијица, овај национ је пар пута терао контру. Мислим на светске ратове. Сваки пут је био на страни победника а надер’о од истих к’о нико. Како? Лепо: ок, ми смо победници и то је то, то је све. Победништво смо живели изнутра, не гледјући шта се около ради, у које игре се упуштају НСП-овци. Па, тек кад су оба мира васпостављена права игранка је и почела! Иза кулиса свега у шта смо бленули анфас, мислећи да је анфас једина визура која постоји. Отуд смо на маркетиншком плану превидели све своје компаративне предности и пустили да нам други одузму наше а наметну своје вредности. Скоро без остатка.

И, тако погубљено-изгубљене негде у историји, старој и новој, данас свако може да нас користи за шта год му падне на памет. А ми се дајемо без остатка.

Имам пријатеља који ми стално замера да својим црним погледом изнутра не правим себи бољу/бељу стварност. И да оним што ми је у глави креирам оно што ми је около.

То је савршена истина злата вредна. Зато се и забавих математиком и кад дођох до тога да је 4К+5П=0 било ми је много лакше.

Јер!!!! Решила се једначина! Па, од 0 све и почиње, како у математици тако и у животу: савладаш једначину, очистиш смеће, погледаш се у огледало и кренеш напред са осмехом,  јер си схватио!

                                                                                                          Србоскептик

 

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s