РУМА via СРБИЈА

За мислеће људе

ЗАШТО СЕ ПРЕКРАЈА ИСТОРИЈА? 17. октобар 2011.

Filed under: 17. Moj поглед — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

Последњих година, од како живимо у „отвореном демократском друштву“, јавили су се бројни историчари који прекрајају документоване историјске чињенице и исписују нове странице историје која почиње од 2000-те године. Познати и признати историчари, попут академика Чедомира Попова и академика Василија Крестића, скрајнути су на маргину због нове историјске стрампутице.

Посматрајмо само један историјски период са још живим, бројним, сведоцима. То је стављање у исту раван четничког и партизанског покрета за време Другог светског рата. Потомци четника су кроз своју политичку реторику деградирали партизански покрет, уопште, Народно-ослободилачку борбу и Народно-ослободилачки покрет.

У својој агресивности су ишли толико далеко да све минимизују, да још преостале живе борце из НОР-а третирају као живе реликте из партизанско-комунистичке прошлости. Та, већ најстарија популација, због година и болести није у могућности да одговори ни снагом доказаних историјских чињеница, а камоли јавном речју.

Зато ми, који смо потомци партизанских породица, чији дедови и очеви нису више међу живима, дижемо свој глас и бранимо њихово достојанство, њихова страдања, њихову част, њихове, тада младе животе дате за слободу и Србије и бивше Југославије. Да ли ће неко негирати да је у партизанским јединицама у Хрватској било 90% Срба а само 10% Хрвата? Шта би било са Хрватском да није било снажног партизанског покрета? Да ли би то данас била НДХ? И, да ли би, уопште било бивше ФНРЈ, односно, СФРЈ? А шта би било са Србима у таквој држави?

Да ли је тачна историјска чињеница да су Немци 6. априла 1941.године бомбардовали Београд и да су немачке јединице умарширале у Руму већ 10. априла исте године? Да, то су тачне историјске чињенице као што је истинит и податак да  је тада у Руми било 60% становника немачке националности. Да ли је требало да Румљани и Сремци  буду под окупаторском чизмом, или је требало да се организују у партизанске јединице, одреде и бригаде и да се супротставе окрутном непријатељу? То је био голоруки народ који се организовао у борби против непријатеља, бранећи своју земљу, своју територију, своја вековна огњишта.

Они нису бранили само Руму и Срем, већ ширу територију, пре свега Војводине, Србије, Босне и Херцеговине, а неке јединице су учествовале у завршним борбама против окупатора и у Слоивенији.

Зато ја, сада, као потомак партизанске породице, дижем свој глас против кривотворења историје и величања четничког покрета и „јагњећих“ бригада. Поносан сам што су мој отац и оба моја стрица били партизани, што су били носиоци Партизанске споменице 1941, што су прошли бројна ратишта, па чак и Сутјеску, Неретву и Зеленгору. Један мој стриц је и погинуо а за гроб му се никад није сазнало. Поносан сам што нису били ни колонисти јер би то данас неки замерили, поносан сам што су своје животе окончали морално чисти, са сељачком и чуварском пензијом.

И зато никада, из пијетета према својим прецима, нећу прихватити помирење непомирљивог, могу заборавити али не и опростити. Историја не сме да се фалсификује и мора да се зна ко је косио а ко воду носио. Мора да се зна ко се у борби хранио месом угинулих животиња и корењем, а ко  печеним јагањцима.

Зато, све ми можете одузети, али част, историјско место мојих предака у прошлости  и мој понос на њих – никада!

 

                                                                                                             Стево Јурић

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s