РУМА via СРБИЈА

За мислеће људе

МАТЕМАТИКА БЕЗ РАЧУНАЉКЕ 18. октобар 2011.

Filed under: 04. Економија — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

Сведоци смо да се готово на свакој седници Народне скупштине Србије ратификују уговори о задуживању, а држава постаје гарант за враћање узетих кредита. Не треба бити уопште неки економски аналитичар да би се извукао закључак шта  је основни критеријум да ли ће нам неко одобрити неки кредит, а ми ћемо га углавном потрошити у јавну потрошњу. Заборавља се да јавна потрошња, углавном не доноси нову вредност, већ само продубљујемо и онако велику економску и социјалну кризу.

Али, власт и политичка елита не мари за то. Без сагледавања могућих извора за враћање узетих кредита, дуговања дневно расту а и каматни услови се дневно погоршавају. Зато ћу презентовати само неколико егзактних података, па нека читаоци сами извуку своје закључке.

  • Бруто-друштвени производ (БДП) у Републици Србији на годишњем нивоу је цирка 30 милијарди евра. Ради упоређења, БДП једног „Мерцедеса“ је 240. милијарди евра, или, осам пута већи од БДП-а Србије. У Србији са БДП-ом од 30 милијарди евра јавни дуг је већ сада 14 милијарди евра. Дакле, овде је реч само о државном дугу. Или, дефицит буџета је у 2011. години 143 милијарди динара што је 1,43 милијарде евра, што се такође покрива из кредита.
  • Шта могу очекивати пензионери у 2012.години ако ПИО Фонд Србије по основу доприноса потражује 240 милијарди динара, односно 2,4 милијарде евра? Ко и када ће то да плати и уплати и који су то крупни, тајни бизнисмени који неизмирују своје обавезе? Ко их штити, да ли инспекције уопште смеју да  закуцају на њихова врата, или ће уместо уплата у ПИО Фонд, платити и куповати политичке странке? Биће да је ово последње јер треба да обезбеде себи Владу која ће бити зависна и послушна.Да ли неко у Влади уопште зна како ће враћати преузете кредитне обавезе? Да ли се знају неки „нови“ извори средстава за будуће пензије?
  • Да би се буџет уравнотежио јавна потрошња и издаци за пензије морали би да се умање за 18-20%: То за собом повлачи низ последица: смањује се промет са садашњих 19% на, бар, 35%; за неколико стотина хиљада повећава се број социјално угрожених  грађана; активира се социјална бомба; социјални бунт извео би више стотина хиљада људи на улице…и – ту није крај. Све су ово последице погубне приватизације и неспособности за успешнији економски развој. Део буџета у  садашњој ситуацији, нажалост, мора да се покрије кредитима, али ни то не може да иде у недоглед.
  • Дефицит буџета за 2012. годину не сме да буде већи од 60 милијарди динара, односно, 600 милиона евра. А 2013.године буџет мора бити уравнотежен. Да би се то постигло од 2012. до 2018.године раст БДП-а  мора бити од почетних 4% до 8%. У истом периоду број запослених треба да се повећа за 22%. То су једни од услова да бисмо могли уредно сервисирати преузете кредите, одржати јавну (редуковану – оптималну) потрошњу, пензије и социјална давања. То треба да буду основне пројекције садашње или будуће Владе, или део економског програма сваке странке која се бори за власт.

Овим текстом са  пар примера хтео сам да подстакнем размишљања грађана, јер – сутра освиће нови магловит дан. За сва дешавања свако од нас сноси део одговорности, било да је у некој политици или да је потпуно аполитичан, али смо бирачи који својим гласовима одлучујемо о својој судбини.

Ако се и даље препуштамо стихији, дозвољавамо да други „мисле“ у наше име, следи нам још већа незапосленост, веће социјалне тензије, нередовне и умањене плате и пензије. Затим следи година дана приче о могућем банкроту, а за 2-4 године – сигуран банкрот.

Банкрот за последицу има и анархију. Да ли нам само још то треба? Размислимо сви заједно и одговорно. То је наш дуг према деци и унуцима, то је дуг према држави Србији.

                                                                                                                     Стево Јурић

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s