РУМА via СРБИЈА

За мислеће људе

ЈУГОСЛОВЕНКА 20. октобар 2011.

Filed under: 17. Moj поглед — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

И би Попис становништва у Србији 2011. Преживесмо га, ваљда. О резултатима  ћемо, кажу, бити обавештени у другој половини наредног месеца. И, као, онда ћемо знати одговоре на питања из тв спота који се вртео на свим тв екранима током пописне кампање. Оно, јел’, ко смо, колико нас има, какви смо…итд.

Но, већ неки прелиминарни резултати показују да нас је, например, мање него што би требало да нас има према пројектованом односу наталитет-морталитет. Само још да знамо кад и ко је „пројектовао“ а довео до поражавајућег резултата о броју старачких домаћинстава, неколико стотина напуштених села, небројено хектара запарложене, фантастично добре, незатроване земље…

Али, о другој теми бих.

Постоји, у међународним политичким круговима, прилично реална теза да су грађани ове земље, због неподопштина од почетка деведесетих година прошлог века, заувек означени као лоши момци у актуелним, етаблираним системима који данас управљају човечанством. Ма шта ми овде урадили на начин како то свет ради – није добро. Ми смо, и то сви, овде у држави Србији, лоши момци и – тачка! Отуд толики број разних тешких клипова у разне наше точкове.

Ал’да ће се, оком невидљиви, клипови провући и кроз Попис –  неки од нас нису ни сањали. А неки од нас смо ми Југословени, диљем свих новонасталих патуљастих држава из бивше нам велике Југославије. Оне последње, пред деведесете прошлог века.

На просто питање када и где си рођен, ниси имао прилику да одговориш да си се родио тад и тад, ту и ту у ФНРЈ ИЛИ СФРЈ. Зашто? Зато што је „велеум“ који се придржавао боктепита којег измишљеног стандарда, смислио да си се родио у ономе што је тада било оно где се налазиш сада. Јел’има иког коме је ово јасно? Обашка што ми је инструктор за пописивање рекао да је одговор који је намењен за где –  ок, ако изјавиш за где те фамозне ФНРЈ или СФРЈ земље твог рођења. Но, пописивач рече контра (дакле, инструктор није имао појма), рече оно за које мислим да ником није јасно.

Дакле, испада да нисам рођена у Југославији, било којој, већ сам рођена у Србији, овој. Не, мени ни даље није јасно. Дакле, преостало ми је да у рубрици националност будем Југословенка, да говорим српско-хрватски језик (који и говорим); оно треће је моја интималија и никога се не тиче.

Како да схватим да тамо где сам рођена, нисам, уствари, рођена. Забога, ово сада је било онда нешто друго! Ко ме тера да (се) лажем?

Занимљиво ће бити колико ће у свим патуљастим државицама насталим из бивше Југе бити у пописницама Југословена., оних који су поступили исто као ја, ако се нешто такво, збирно, икад објави. Кладим се да нас има бар којих милиона више него што ће нам обзнанити. А пошто волим све што је пристојан ретро, не помодарски, не дневнополитички, онда сам мирна јер нисам сама. И мило ми је, јер знам да нисам сама.

Ето и одговора на непостављено питање зашто ја мислим да смо лоши момци. Мислим да смо л.м. зато што смо се толико здушно одрицали свега што смо били пре деведесетих прошлог века, све здушније и до данас се одричемо. И – данас, фактички, не знамо баш сасвим ко смо. Е, ту је Квака 22.

Па, Нови Светски Поредак (НСП) је управо то и хтео! Да не знамо ко смо, да само он зна.  Свуда, по целом свету, да ти се индентитет погуби у стандардима који немају везе са здравим разумом, све зарад „ми смо срећни јер ми смо једна те иста маса, ми смо  ј е д н о“.

ОК, бити једно, бити заједно у неком племенитом циљу космичких размера је баш ок. Ал’ бити једно у ништа, у безобличној маси којом се управља и манипулише разним контролама ума, здравља, навика… и свега нечега, је сасвим други смисао!

Знам да треба баталити све овакве мисли и знам да су сви ови редови текста могли, за промену, да опишу сваки детаљ песмице доброг рокенрол набоја коју је намислио Пеђа’д Бој, још у оној Југи. Ма, вртела се онолико и врти се и данас, ал’ мање. Јесмо ли скапирали зашто? …Невидљиви клипићи…

Али, ето, бар ту сам мирна: ако све ово писаније некоме тамо нема никакве везе са реалном чињеницом да  Југословена и Југословенки има па има, опет нисам сама- Југословенка ја – Југословенка Пеђина.

Ура, има нас две!

 

Мира Швоња

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s