РУМА via СРБИЈА

За мислеће људе

ОТВОРИ(МО) ОЧИ 25. новембар 2011.

Filed under: 17. Moj поглед — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

Поводом и уочи данашњег (25.11.) Међународног дана борбе против насиља над женама, јуче је у читаоници Градске библиотеке „Атанасије Стојковић“ одржано предавање на тему како насиље над женама свести на нулти ниво.

Под интригантним  називом теме „Отвори очи, направи искорак, мењај све око себе“, доста бројна публика, са уочљиво малим бројем мушкараца који и јесу, у већини, они који врше насиље над  слабијим полом, могла је да види вишеструки приступ теми насиља уопште а посебно према женама.

Предавање је организовало Оделење друштвених делатности. Поздравни говор директора Библиотеке, подпредседника Општине господина Драгана Кардаша и начелника Оделења друштвених делатности господина Светислава Дамјанчука био је добар увод у тему. Представници организатора у име локалне самоуправе обећали су да ће бити учињено све, а већ је доста тога и предузето, да се насиље над женама, насиље уопште, заустави свим могућим расположивим средствима. Какав је однос лок. управе према женама говори и податак да су у већини институција и предузећа на руководећим местима управо жене.

Једноипосатно предавање започела је Маја Кресојевић, психолог у Центру за социјални рад, детаљном психоанализом насилника.

Николина Регодић, професор књижевности, ОШ “Иво Лола Рибар“, је образлагала тему појавних облика насиља над женама и предрасудама и чињеницама о томе.

Кратак одломак из Андрићеве приповетке „Злостављање“ у извођењу Љиљане Благојевић у видео-приказу, додатно је изнијансирао тему предавања.

Бранислава Сремац, педагог ОШ „Иво Лола Рибар“ образлагала је који је и какав одговор државе и друштвене заједнице вертикалом република – локална управа којим се спречава насилништво, посебно према женама, а Маја Кресојевић је у поновном излагању са детаљним информацијама, говорила о организационом оквиру државе у борби са овим проблемом.

 Владимир Новковић, истакнути активиста румског Црвеног Крста (по вокацији стоматолог) изложио је методологију и резултате свог трогодишњег рада са младима по школама у едукацији о насиљу генерално, посебно у породици, учећи најмлађе шта је насиље и како се неутралише. Основна теза је да је потребна константна едукација јер је циљна група, у ствари, цело друштво, од појединца, преко породице до целокупне заједнице.

Закључак: због проблема насиља над женама, као и насиља уопште, је најнеопходније умрежити све управне и институцоналне нивое и у држави и  на локалном нивоу, као и у групном и појединачном раду са жртвама али и са насилницима, за који треба ангажовати што више адекватне струке. Апсолутна подршка и помоћ, првенствено у локалној заједници, ће резултирати успешном борбом против овог зла.

Како и медији имају велику улогу и утицај у нашем друштву, по мишљењу овог аутора веома је битно укључити и средства јавног информисања у велики задатак борбе против насиља уопште а посебно насиља према женама.

Доношење на свет новог живота (мада су и друга својства жене врхунска) је највећи принцип Природе, Универзума. Неправде дискриминације и насиља према жени које не постоји ни у једној другој врсти на Земљи већ само у људској, је нешто крајње неприродно. Борба против тог зла мора бити беспоштедна као и против сваког зла, уопште.

 Постоје замке у тој борби које се често изнедре из недовољне промишљености потеза. Није за осуду, на пример, отварање Сигурних кућа за жртве породичног насиља, жене, и најтрагичније – децу, али је по среди чудна замена тезе о томе шта се пружа том заштитом, а у каквој позицији остаје насилник, ко год да је.

Вреди поставити питање: зашто се из својих домова у Сигурне куће смештају жртве? Тајно, не и трајно; наше друштво у целини, има врло ограничене мере, што због недостатка простора, што због свега осталог, поготову у оваквој економској кризи. Донације нису довољне.

При свему томе насилник остаје у свом дому. Упркос полицијским, судским и свим другим мерама, он остаје код куће а жртве одлазе, из ње истргнуте, изложене новом стресу, деца поготову. Зашто није обратно? Дакле, нека жртве остану у свом дому кад год и где год је то могуће, без обзира на болне успомене. Нека се насилник измешта у другу врсту сигурне куће која се зове затвор, или бар нешто слично, нека донације и све пратеће едукативне и санкционе политике, иду у правцу изолације насилника, а не жртава.

Јесте чињеница да је у Србији премало затвора. Јесте чињеница (над којом Србија треба јако да се забрине) да још пуно њених грађана треба сместити у затворе по разним основама. Јесте чињеница да би два министарства силе – полицијско и војно која, успут, могу да баратају и са највише опредељених средстава из државног буџета, могла да поразговарају о размени добара, па да касарне не иду на тендере за сумњиве сврхе, него да се, и то оне изоловане од урбаних средина, делимично обезбеде затворски капацитети. Кад могу азиланти (што је друга велика жалост у рејтингу Србије око трансферисања страних држављана!), могу и наши грађани који крше законе да „користе“ исти простор. Понављам, искључиво ван насељених средина, да би инкриминисани били изоловани; има тога простора доста по Србији.

Ко год да се не слаже са оваквим погледом на тему Међународног дана борбе против насиља над женама, може да се ангажује са другим иницијативама. Не би било у реду да једном медији освану са насловима око проневера донаторског новца и код Сигурних кућа, а где год су донације све је могуће. Осим тога ово је далеко тежи пут да се помогне женама жртвама насиља ако се то очигледно може решити на логичнији начин.

Но, само насиље, па и насиље над женама, је само последица постојећих турбуленција у друштву које трају ли трају деценијама. Треба се бавити узроком.

Како?

ОТВОРИ(МО) ОЧИ. Врло, врло, широм и широко их отворимо.

А ова ружа са слике, кад већ није уживо, за поклон је свим женама жртвама било којег насиља. Такав поклон све жене заслужују сваки дан.

                                                                                                         Мира Швоња  

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s