РУМА via СРБИЈА

За мислеће људе

КОЛАПС СРБИЈЕ И ПОРАЗ СРПСКЕ ПОЛИТИКЕ 5. децембар 2011.

Filed under: 15.Србија данас — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

Да бисмо се изражавали у складу са Уставом Републике Србије (како је пре неки дан сугерисано у Скупштини) ево анализе садашњег тренутка у Републици Србији:

Република Србија  је у   п о т п у н о м   колапсу: територијалном, економском, финансијском, социојалном, политичком, правном, здравственом и образовном.

Територијални колапс:

Република Србија нема дефинисану територију. То потврђују недефинисане границе са суседним земљама. Дефинитивни колапс је одвајање Косова и Метохије као независне државе од Републике Србије. Бесомучни и дуготрајни преговори Београда и Приштине дефинитивно су ставили тачку на „и“. Своје прво одустајање од Косова и Метохије Република Србија прећутно је дала сагласношћу на долазак ЕУЛЕКС-а, са мандатом да правно уреди односе са отцепљеној држави Косово. Већ је тада дезавуисала Резолуцију УН бр.1244. Сви даљи дипломатски изговори републичких власти могли су бити само за наивне или оне којима је до Косова и Метохије стало као до лањског снега.

Сам договор две делегације у Бриселу, постигнут од 30.новембра до 3.децембра т.г., довољно потврђују неколико изјава. Косово административну линију може третирати као  г р а н и ц у. Значи, ЕУ им је дозволила да заокруже своју државност. Америчка амбасадорка у Београду, г-ђа Мери Ворлик, изјавила је да добро што су   д в е    д р ж а в е   нашле прихватљиво решење. Сваки даљи коментар је сувишан. А да Косово и Метохију никада нећемо признати ни експлицитно ни имплицитно – то је само празна реторика.

Економски колапс:

На сцени је економски суноврат, без водећих развојних инвестиција, са криминализованом приватизацијом за коју нико не одговара. Разорени, уништени и опљачкани индустријски потенцијали, уништено грађевинарство, осиромашена пољопривреда, сиромашно становништво… је економска слика Републике Србије.

Финансијски колапс:

Карактерише га презадужена држава и енормно високи спољни и унутрашњи дугови. Република Србија је узимала кредите, често неповољне, без праве и много таквих средстава преточено је у јавну потрошњу. Сваки грађанин је већ задужен, не својом вољом, са 3000 евра. Република Србија, као највећи дужник, још не измирује своје обавезе, довела је многа предузећа у неликвидност, увела их у стечај и стотине хиљада радника оставила без посла.

Социјални колапс:

Карактерише га понижавајуће социјално стање у коме се налазе грађани. Довољни су подаци да имамо 150.000 гладне деце и милион грађана испод доње социјалне границе, или, номинално, изражено са пар хиљада месечних прихода (3 – 5.000,00 динара).

Политички колапс:

Овај колапс је огледало рејтинга Републике Србије у свету. Ко нас, уопште, уважава као озбиљног партнера и озбиљну државу? То само наш председник Републике србије, Влада и дипломатија неће да виде.

Правни колапс:

Њега најбоље карактерише реформа правосуђа. Накарадно постављен правосудни систем само је још више урушио ауторитет ове треће гране власти. Криминал је све већи а правосуђе тромије и неефикасније него пре реформе. Само за самољубиву Владу и Министарку правде у овој области су постигнути позитивни резултати. Да није тужно било би смешно. А  најблаже речено је алармантно и забрињавајуће.

Здравствени колапс:

Катастрофално стање у здравству је последица неуспелих реформи. Шта год смо покушали да реформишемо – покварили смо. Примарна здравствена заштита је на најнижој лествици. Закажи, чекај месец дана да би ти били преписани лекови којих врло често нема…Тек је секундарна заштита посебна прича. Ако пацијент не умре, можда и дочека снимање на магнетној резонанци, операцију срца, хемо или радио-терапију.

Да ли се здравство организује према потребама грађана или према нечијим фикс-идејама? Чини ми се да се све своди према рецепту као за вакцину AH1- N1!?

Колапс образовања:

Он је последица небриге о економском развоју и, уопште, о младима. У овој области је потпуно хаотично стање.

У основном образовању имамо мноштво малих, патуљастих школа, вероватно да бисмо имали више партијских директора и друге сувишне администрације, уз доста нестручног кадра који „учи“ децу.

Средње образовање готово да нема додирних тачака са потребним кадровима, него владају стереотипи већ пуних 50 година. Кадрови се регрутују за тржиште рада чије постојање је потпуно магловито. Уствари, то су само евидентичари са свим бирократским обележјима.

Високо образовање је постало бизнис. Море факултета са мноштвом истурених оделења, чак и по неким селима. Да ли продекани и декани уопште знају ко држи предавања тим студентима и какви су критеријуми? Коме већина таквих кадрова треба и да ли су, уопште, оспособљени за стручан рад?

Шта је са приватним факултетима од којих већина нема акредитацију а репродукују кадрове? Чија су они брига? Родитеља, који плаћају високе школарине, а и дипломе могу лако да се купе? Шра ће ова држава са 7.000 студената – менаџера? Џаба менаџери без правих стручних кадрова – инжењера, технолога, физичара, хемичара, економиста, фармацеута, доктора, правника…!

Закључак је да живимо у једној потпуно неорганизованој, политикантској држави.

Таква држава нема светлу већ суморну будућност.

А ни на видику ко, кад и како ће је извући из оваквог стања.

                                                                                                                       Стево Јурић

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s