РУМА via СРБИЈА

За мислеће људе

ПРЕДИЗБОРНА ОБЕЋАЊА И ПОСТИЗБОРНА РЕАЛНОСТ – део први 4. јул 2013.

Filed under: 04. Економија — РУМА via СРБИЈА @ 6:22
Tags: , ,

ОДНОС ВЛАДЕ ЊЕНИХ МЕДИЈА

 

 

Пратећи садржаје у средствима јавног информисања која би требало да информишу грађане о бројним збивањима у свим областима рада  и живота, није тешко уочити да нема независнисх и слободних медија. Изузимајући неколико таблоидних гласила, чија је садржина, искључиво, критички усмерена, полазећи од оправдане критике, па све до типичног критизерства – таблоиди имају за циљ да задовоље потребе грађана за критиком. Критика је оправдана с једне стране, али истовремено ублажава гнев многих који сматрају да оно што таблоина гласила саопштавају представља израз мишљења бројних грађана а не само мишљење уредника и уређивачке политике. Ова гласила су више „сигурносни вентил“ који спречава ширење незадовољства у Србији због бројних проблема и не решавања тих проблема.

Највећи број медија, осим часних изузетака, не излазе из шаблонизираног оквира. Прате рад и извештавају о  раду државних и других органа, институција. За те медије не постоји скала приоритета многих животних питања пошто су приоритетна само она питања којима се баве Влада, органи, институције. А сви они баве се тим темама на несистематичан начин, него, искључиво или претежно, кампањским приступом. Све личи на изборну кампању, само што су теме појединачне, али циљане, и представљају сегменте неке нове изборне кампање. Тиме доказују да сваки избори почињу одмах по завршетку претходних. И можда би овај приступ могао да буде ефектан када би живот трајао од једне до друге кампање. Али живот стално  траје, а кампање су променљиве и нико не размишља о одговорности Владе за трајан живот, а не за пуко преживљавање, до освајања власти на следећим изборима.

Није нам намера да се критикују медији, јер се они понашају рационално и у складу са амбијентом у коме обављају своју делатност. Приклонили су се власти, јер би у другом случају угрозили свој опстанак. Заједнички интерес власти и медија је опстанак. То најбоље показује „Јавни сервис свих грађана Србије“. Он овим ставом само прикрива истину која се може изразити  као „Јавни сервис државе“. Држава заговара потребу финансирања Јавних сервиса – републичког и покрајинског, јер грађани не плаћају претплату, а држава би да преузме обавезу финансиирања из буџета, да олакша грађанима. Скрива се истина да грађани не плаћају претплату из простог разлога што неће да плаћају нешто, а не добијају ништа. Држава од Јавног сервиса има конкретан/комплетан сервис, а не кошта је ништа. Преузимањем финансирања држава само плаћа услугу који Јавни сервис врши за државу. Суштина се своди на то да градђани и даље не добијају ништа али их и даље то кошта нешто. Мења се само начин плаћања. Неће се претплата вршити преко рачуна за струју већ путем неког пореског оптерећења који чини буџетски приход.

Медији се, само донекле, у овој анализи помињу сасвим случајно. Не спори се  потреба за њима, нити тежина њиховог опстајања. Смисао њиховог помињања своди се, у овом случају, на само два закључка: први се односи на тврдњу кампањског и несистематског рада Владе, а други на тврдњу да су медији у функцији Владе без обзира на облик власништва у којем су ти медији. Нема слободних медија, јер и они који се по својој садржини у целини баве критичким ставовима – јесу у функцији Владе.

Први закључак се може извести на основу медија који прате рад Владе. Од избора до данас једно питање којим се Влада бави је константно. Сваки мали прекид у бављењу тим питањем остављао је медије без озбиљнијих тема. „И кад се ништа не деси, новине опет излазе“. Ради се о питању уласка Србије у ЕУ. Дуго се истицало да је то питање “без алтернативе“. Неки су тврдили да постоје и друга решења, али то никог није занимало да остварује. Влада је својим радом показала да алтернативе нема и још од последњих избора интензивно ради да се Србија нађе у породици европских земаља. У том циљу ангажована је, не само Влада, већ сви државни и други органи. Ако је ЕУ наш циљ “без алтернативе“, може се схватити укупна активност вођена остваривањем циља. Од укупне оволике активности ушло се у кампању која је бацила у сенку ангажовање Владе на решавању других горућих проблема. Нема се времена да се бројни прблеми рангирају по значају и роковима, јер они чине целину и налазе се у интеракцији. То је разлог да Влада не може нека питања да прогласи за „питања свих питања“ и свој рад своди на решавање појединих сегмената, а губи из вида целину. Влада је састављена из сегмената, али мора да ради јединствено и истовремено. Коалициони партнери не могу појединачно бити успешни, ако укупан учинак није позитиван. Најбољи пример је доводђење страних инвеститора. Било би их више да су створени повољни политички и економски услови у држави. Ради се спољашњим, али не и о унутрашњим повољностима.

Примера има много.О њима ће бити више речи у даљем тексту. Приоритет Владе је спољна политика. На тај део се не може ништа приговорити. Приговори се могу упутити само на део који се односи на не-чињење или недовољно чињење. Горући проблеми су везани за стално обарање реалног животног стандарда и немогућност изласка из дужничког ропства. Без решавања унутрашњних проблема нема позитивних помака. ЕУ нам неће надоместити недовољност и недостатке у развоју. Она је разорила оно што смо имали. Разорила је један политички и привредни систем и вратила нас уназад, у време либералног капитализма, са свим последицама које је тај повратак у назад  носио. Створена је висока незапосленост, презадуженост, економска и политичика криза. Обарањем привредног развоја и посебно разарањем привредне активности, уз задржавање целокупне друштвене надградње, дошли смо у ситуацију да се терет кризе превалио, у највећој мери, на најсиромашније грађане. Када у држави пензионери носе терет опстанка породице, ситуација је више него знак за узбуну. Уместо да Влада, уз помоћ свих институција које могу да помогну, тражи и нађе реалне могућности за одрживи привредни развој, она повлачи потезе и нуди неке мере које се реално не могу спровести. То много личи на куповину времена до избора.

Не може се веровати онима који су разорили привреду да ће, већ сутра, створити благостање. Они су свој циљ остварили. Освојили су тржиште наше земље на најбруталнији, али најјефтинији начин. Сада нам условљавају улазак у породицу европских земаља. У тим оквирима још дуго не можемо бити равноправни партнери. С тога, теза да европски пут нема алтернативу није тачна са становишта просечног грађанина Србије, али је тачна са становишта политичке елите, јер само малом броју те елите обезбеђује бољитак: онима који себе виде у институцијама ЕУ.

Влада је свесна колика је тежина проблема без чијег решавања нема развоја и бољег живота. Ако се и даље придржава критеријума ММФ-а, никада нећемо изаћи из кризе. Онима који нас „добронамерно“ саветују, треба се захвалити. Нема много избора, јер је основа развоја детерминисана расположивим ресурсима. Не мањкају нам ни људски ни материјални. На тој основи се мора сачинити најбоља комбинација рада и средстава. Додатну акумулацију за веће инвестиције није тешко обезбедити. Али не ону чију намену одређује давалац. Само инвестиције које стварају вишак вредности могу допринети укупном развоју. Инвестиције су кључни проблем, а последице су висока стопа незапослености, раст сиве економије, пад животног стандарда, пораст криминала, мита, корупције и др. Не може се трошити више него што се створи. Велике су заблуде да се поједини проблеми решавају сасвим малим и недовољним потезима Владе. То је привид, а истина је да нам се проблеми све више продубљују. Незапосленост највише погађа млађу популацију која почиње да ради у 35. години. Најпродуктивнији део радног ресурса је неискоришћен. Сâмо запошљавање је везано за партијску припадност, а то за последицу има решавање проблема партијског припадништва, али не и радног места. Држава је основала тржиште рада на коме се евидентира само понуда, а тражње нема. Конкуренција радне снаге не постоји. Уместо конкуренције рада постоји само конкуренција партијске припадности. Идеални услови за криминал, мито и  корупцију.

Радно законодавство је обезбедило да се дословце примењују два принципа: посвећеност раду и стални страх од губитка радног места. Оваква политика запошљавања се односи на јавна предузећа, државну управу, здравство и образовање, као да све те институције врше услуге само партијском чланству, а не свим грађанима Србије. Партије на овај начин обезбеђују примену принципа „сигуран бирач“ а рачун испостављају целокупном бирачком телу. То није трајно одрживо.

Познати принцип, прописима преточен у праксу, је неспојивост одређених функција. Не може директор предузећа истовремено бити и финансијски директор. Овај принцип се не односи, односно, не примењује, на Владу у којој је министар економије истовремено и министар финансија. Ефекти његовог рада су познати у последњих десет година. Прво је уништена СДК и тиме елиминисана контрола. Отеране су 4 највеће банке у стечај, а широко отворена врата страним банкама које, преко високих камата, износе капитал ван Србије. Сметала је и Развојна банка Војводине па је отерана у стечај, а већи број људи остављен је без посла.

Подстицај за запошљавање који Министарство привреде и финансија даје – ником није јасан. Како то практично изгледа довољно показује само један пример: у предузерћу које је пословало као деоничарско друштво –  страна банка је дала хипотекарни кредит; одлуку о задужењу није донела Скупштина акционара; у извршном поступку банка је продала имовину под хипотеком; д.д. је остало без имовине, али са фирмом; купци имовине су страни партнери; већина запослених је остала без посла, али је задржано преко 100 радника; за сваког је уплаћено по неколико хиљада евра €. То је било чисто спашавање стране банке, јер за дати кредит нема правно ваљане одлуке, а страном партнеру још по пар хиљада € по сваком запосленом, који је већ радио у д.д… А у извршном поступку се не доноси решење већ закључак, јер на закључак се   н е може уложити приговор!

Овакви примери показују колико лоших одредби постоји у Закону о привредним друштвима. У привреди Немачке носиоци развоја су деоничарска друштва, а код нас су иста друштва лêгла коруптивних радњи због лоше регулативе. Већинки акционар легално гура руку у џепове малих акционара који не могу легално да заштите своје власништво. Губи се из вида да заштита сопственог власништва може да буде итекако нелегална.

Крајње је време да се “економија деструкције“ замени економијом раста и развоја.

 

 

Корупција и криминал су теме које интересују све грађане. Из медија се стиче утисак да се против ова два зла предузимају врло озбиљне мере. Када би се држави вратио нелегално стечени капитал не би постојала финансијска криза. Притвори, истражни поступци, подизање оптужница и др., су почетне радње које обећавају и ефикасна решења. Не добија се битка тиме што ће бити све бројнијих вербалних иступа у медијима. Битка се добија само након правоснажних судских пресуда.

Корупција и криминал су велика зла, али не заборавимо да су то и средства примењивана у периоду првобитне акумулације капитала. Није случајно настала изрека „морално је све што је корисно“. У сваком послу се неко ко одлучује пита: „А где сам ту ја?“. Прописима је утврђено да нема контроле. Без контроле су се одвијали многи процеси – приватизација, стечаји из приватизације, дужничко – поверилачки односи и др. Сви ти процеси имали су своје мафије. Свему што је било нелегално не може се доказати нелегалност.

Вишестраначки систем као основ развоја демократије произвео је многе проблеме. Ни данас се не зна како се финансирају странке, коме подносе извештаје, ко је одговоран, ко врши кпонтролу?

Владу сачињавају партијски функционери различитих нивоа. Кажу да су сва средства дозвољена у освајању власти. Није никакво изненађење што су донети многи закони који, уместо да сузбијају, доприносе развоју корупције и криминала. Ако је изражена воља да се ова два зла сузбију, онда је потребно претходно извршити ревизију свих законских прописа, извршити измену и допуну свих закона и на тај начин отклонити легализацију криминалних радњи.    Сви наредни потези и поступци ће ићи лакше.

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s