РУМА via СРБИЈА

За мислеће људе

ПИСМО 8. децембар 2014.

Filed under: 03. Политика — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

U “Блицу од четвртка,  04. децембра 2014. године, на стр 4. објављено је: Пајтић: Политички програм ДС.

“Председник Демократске странке Бојан Пајтић упутио је јуче писмо амбасадорима у Србији у којем их позива  да владама својих земаља укажу на флагрантно кршење људских  права и политички прогон неистомишљеника који се, под окриљем борбе против корупције, дешава у Србији. “

Уз дужно поштовање Програма ДС, као и програма других партија, могло би се закључити да не постоје програмски неспоразуми већ неспоразуми партијских елита, као последица елитне нетолеранције и нужног дијалога.

fingers_crossed____by_pyroklutz94-d33pl0a

fingers_crossed____by_pyroklutz94-d33pl0a

Корупција је угрозила читав наш систем и није настала под утицајем само једне партије. Све су партије, мање или више, допринеле, или нису, бар, спречавале настајање корупције. Било би целисходније да се постигне консензус свих партија о нужности решавања овог проблема; свака партија да то учини у својим редовима, а тек онда да се бави проблемима корупције у другим партијама. Тражење подршке од страних фактора је одраз неспособности у решавању домаћих проблема с једне стране, али и тврдња да је елитни врх ДС једини у праву, што се не може доказати. Пре би се могло тврдити да је корупција настајала и узела маха у време спровођења приватизације, а пре тога, догодио се прогон руководећих кадрова у свим делатностима преко “кризних штабова“ само зато што не припадају ДС-у. Залагање за формалну демократију не повећава демократичност ако се она укида путем мера суштинске демократије. А управо тим мерама је омогућено остваривање основних људских права, посебно право на рад, што значи право на голу егзистенцију.  О овоме се зна по томе какве су последице вођења политика Фонда за развој и Развојне банке Војводине, не спорећи неке позитивне стране.

Програми свих партија, који су идејно различити, своде се на највећи степен сличности у изборној кампањи. Сви изборни програми нуде бирачком телу само оно што су жеље бирачког тела. Ова појава упућује на потребу подсећања на изворне програме и њихову допуну.

Не треба губити из вида да “истинит исказ“ мора имати смисла, док смислени исказ не мора бити “истинит“. “ Ауторитарно друштво се, пре свега, заснива на ауторитарном концепту истине. Али једна ствар која убеђује није још због тога истинита: она је просто убедљива“ (Ниче).

Крајњи смисао науке (а и политике) није у томе да опише, дефинише, мери, уопштава, објашњава, предвиђа и контролише стварност.

Крајњи смисао науке (а и политике) је да помогне у решавању основних људских проблема. Предмет науке није стварност (на шта се позивају политичари) већ наши проблеми у вези са том стварношћу.

 

НАРОДНА СКУПШТИНА КАО БУВЉА ПИЈАЦА 24. новембар 2011.

Filed under: 03. Политика — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

Између Народне скупштине Србије и бувље пијаце нема велике разлике. На бувљој пијаци је шаренило разних роба и купаца, у Народној скупштини шаренило одеће, обуће, кравата и шаренило идеја, али не много интелигентних и интелектуалних.

И на бувљој пијаци и у Народној скупштини се тргује, цењка и уцењује. У чему је разлика? На бувљој пијаци се тргује, цењка и уцењује око куповине роба и размене роба између трговаца, препродаваца и купаца. У Народној скупштини се тргује, цењка и уцењује са посланичким мандатима а у последње време најскупљи је зелени тастер (ЗА) на тастатури за гласање. Најсвежији примери су са гласања у Народној скупштини одржаног 21.и 22. новембра 2011. године, о 27 законских „пројеката“.

Првог дана гласања,  дакле 21.новембра т.г, таман кад је скупљено (или скрпљено) 126 посланика, после извесног времена „нестао“ је један посланик УРС-а, кажу, шеф посланичке групе, и – Скупштина је остала без кворума. Прекида се рад, Скупштине, дневнице и путни трошкови као и трошкови преноћишта уредно су подигнути, ручало се  у скупштинском ресторану за 100 динара… и нова седница је заказана, са истим дневним редом, за следећи дан, дакле 22. новембра т.г.

Али, ту није крај приче. После подне и ноћу тражи се „кворум“ посланик и налази се спасоносно решење да се убеди један посланик који је због избушених гума на свом „аудију“ још пре три месеца замрзнуо свој мандат док полиција не пронађе виновнике – бушаче гума.

Пошто је тешко, или, готово немогуће наћи иглу у пласту сена, владајућа коалиција „мора“ да тргује са својим „замрзнутим“ послаником. „Замрзнути“посланик Есад Џуџевић, да би остварио циљ свог шефа, иначе министра у Влади (о чему сам писао) – захтева да се и без утврђивања чињеничног стања око привођења министровог сина у Полицијску управу у Новом Пазару, био он одговоран или не, с м е н и   начелник ПУ у Новом Пазару, који је, успут, и Србин. Владајућа коалиција  прихвата  ту уцену, прихвата предлог и „морални“ посланик одмрзава свој мандат. Обезбеђује се већина у Парламенту, има се 126 сигурних гласова, свих 126 зелених тастера се пали и усваја се 27 Закона. Квалитет законских пројеката није битан, то ће тек, и овако незаинтересовани грађани, осетити по својим џеповима.

О каквом моралу појединих посланика уопште може да се говори? Сваки коментар био би сувишан.

Ово је само најсвежија трговина и уцена у Народној скупштини. Дакле, власт не преза ни од чега. Грађани, сутра бирачи, ћуте и трпе плашећи се да ли ће добити социјалну помоћ, да ли ће добити храну у народној кухињи, да ли ће им лекар преписати плави или бели рецепт (иако то не зависи од лекара), да ли ће их инспекција наћи да раде „на црно“, да ли ће…, да ли ће…

И када упоредимо бувљу пијацу и Народну скупштину – ипак има разлике. Поштенија је трговина на бувљој пијаци. Цењкања има, али се продавац и купац договоре, или за новчану накнаду вредности, или за робну размену.

У Народној скупштини посланици се купују за (новчану) надокнаду или се тргује са људима. Трговина људима је тешко кривично дело, за то се одговара.

А шта је ово у народној скупштини?

Бувља пијаца је мало дете за „идеје“ трговине у Народној скупштини.

Зато је боље ићи на бувљу пијацу него гледати суморне, неинтелигентне и неморалне преносе Народне скупштине.

Једино, ко хоће да се „едукује“ из области чињења кривичних дела, нека прати преносе и учи од Народне скупштине.

                                                                                                                     Стево Јурић     

 

MOЖЕ ЛИ ИСТИНА ДА ПОБЕДИ? 10. новембар 2011.

Filed under: 03. Политика,04. Економија — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

Сви учесници у будућој трци за освајање власти, на свим нивоима, углавном ће понудити програме који су већ сада далеко од реалности, далеко од – и с т и н е. Основно полазиште је, ако се грађанима каже сурова истина, не само што ће бити велика апстиненција бирачког тела, већ ко би то, уопште, прешао цензус од 5%? Иако је то потпуно погрешно полазиште, зарад цензуса и власти  више се слушају савети добро плаћених маркетиншких агенција, домаћих и страних, него интереси и потребе грађана. Већ сада је сасвим извесно да ни једна политичка групација неће поћи од тешке дијагнозе реалног стања, како би предложили дуготрајну, болну, али једино могућу терапију.

Ако се успостави права дијагноза, са очајном, тешком крвном сликом, економски, технички, демографски, социолошки и психолошки конзилијарни налаз био би, укратко, следећи:

  • Економски смо опустошени (опљачкани) и разорени;
  • У финансијском колапсу смо – од занатских радњи до државног буџета;
  • Социјално смо најугроженији у односу на окружење, а посебно у односу на Европску Унију;
  • Демографски губимо свој национ и, као нација, за 30 година српски народ ће бити мањина у сопственој земљи;
  • Статистички показатељи исказују стопу незапослености од 22%, а реална је 45%;
  • Велика незапосленост младих (60.000 са факултетским дипломама) и грађана у најбољем радном и животном добу;
  • Образовање на најнижим гранама после Другог светског рата, иако младост, неповратно, одлази ван граница државе;
  • Здравство маргинализовано и гурнуто папиролошко-бирократизоване воде, ане примарно окренуто потребама грађана – пацијената;
  • Међу водећима смо у Европи по конзумирању алкохола и дроге, али смо зато међу последњима по потрошњи меса;
  • Угрожена лична и свака друга безбедност грађана;
  • Корупција и криминал се шире као незаустављиви карцином и нагризао је све поре друштва; а то полази, пре свега, од врха државе;
  • Недефинисан, сем реторички, политички систем;
  • Недефинисани односи са суседима у региону и недефинисана граница…итд.

Општи конзилијарни закључак је: да уместо политичара поцрвене огледала у којима се огледају, јер и огледала имају образ.

Која је терапија?

Само истинито сагледавање реалног стања у реалном, садашњем, времену може упутити на терапију која ће бити дугорочна, са великим жртвама. Али за то сада не помажу маркетиншке агенције, већ скуп свих државотворних (не само страначких), патриотских, образованих и стручно доказаних, још увек морално чистих и чврстих, умних глава.

Само такав скуп умних глава може да сачини реалан дугорочни програм / пројекат / стратегију за лечење и релативно оздрављење државе, грађана.

Пролазећи кроз  такву терапију сами себи дижемо рампу за улазак у свет развијених земаља ЕУ, САД, Кине, Русије…а да не чекамо 9. децембар 2011.године, да ли ће нам Савет министара ЕУ потврдити статус кандидата за чланство у ЕУ без датума за почетак преговора.

Са оваквом дијагнозом и папиром о статусу кандидата за чланство у ЕУ исто је као када би опаку болест лечили андолом.

Зато се сваки програм било које политичке групације који не уважава садашњу реалност, своди на списак неискрених жеља. Програми су обично униформни.

  • Чланство у Европској Унији;
  • Косово је саставни део државе Србије;
  • Привлачење страних инвеститора;
  • Основни стубови спољне политике су ЕУ-Брисел, Вашингтон, Пекинг и Москва;
  • Борба против организованог (вероватно и неорганизованог) криминала и корупције.

И, ту је, како то неки страначки лидери у последње време посебно истичу, „тачка“.

Дијагноза нашег стања више не трпи стереотипе и импровизације. Зато, с правом тражимо и захтевамо, конструктиван, на консензусу свих политичких субјеката заснован аналитички, стручан, добро промишљен пројекат – стратегију за очување државе Србије и њеног даљег опоравка и развоја.

Оканимо се заблуда и јалових политичких реторика, окренимо се реалном животу.

Дијагнозу знамо. Тражимо најбољу терапију.

                                                                                                                         Стево Јурић

 

ПРИСИЛНО ОТЕТО НЕ МОЖЕ СЕ ПРИСИЛНО ДОБРОВОЉНО ДАТИ 9. новембар 2011.

Filed under: 03. Политика — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

 Данас се две и по хиљаде националних и етничких група налазе у саставу 150 многонацоналних држава. Распадом колонијализма дошло је до настанка нових држава и нове карте поделе света. Друго прекрајање карте света настало је након распада социјалистичког система. Поново су настале нове државе. То настајање уследило је због економско-политичких али и цивилизацијско-религиозних узрока.

Свет се, према неким западним актерима, дели на различите цивилизације, међу којима су сукоби неизбежни. Након биполарног система свет је подељен на западне и незападне цивилизације.“Западна демократија налази се лицем у лице са екстремизмом и фундаментализмом других цивилизација и мора бити спремна на нови светски изазов.“

Западна демократија све проблеме настанка других цивилизација своди само на проблем цивилизацијско-религијске супротности. Запад, очито, подстиче лажно изједначавање међународног тероризма са Исламом, губећи из вида да и у муслиманском свету постоји екстремистичко деловање посебних муслиманских мањина; да Муслимани не живе у одвојеном и у себе затвореном свету; да корени тероризма нису у Кур’ану јер он садржи и обиље позива на мир и трпељивост; и, на крају,  историјски допринос муслиманских научника науци, уметности, образовању – допринос је фундаменту светске цивилизације.

Подела света према цивилизацијско-религијском принципу нанела би огроман ударац, не само на глобалном нивоу већ и унутар многих вишенационалних држава. Оваква подела све више би  стварала услове за пораст сепаратизма који је данас највећа опасност савременог света, од које није нико сигуран, па ни најбогатије и уређене вишенационалне државе.

Заштита општедемократских вредности није могућа из простог разлога што свака нација или народност располаже својом судбином, а свака цивилизација има своје специфичности, што се мора уважавати. У време распада колонијалног система и стварања нових држава, формула “самоопредељење до отцепљења“ добила је свеопште признање и унесена је у Повељу Уједињених нација.

 Ова формула је на снази иако су до данас многе околности промењене. За ово време у први план се ставља задатак стабилизације, не само на државном нивоу већ и на међудржавном. Принцип територијалне целовитости држава се мора поштовти јер, у супротном, може уследити мноштво жаришта насиља ако би уследио талас одвајања националних мањина или етничких група и формирање нових држава. Међународни односи нашли би се у хаосу.

Глобални демократски прилаз мора бити принципијелан уз уважавање различитости цивилизација. Неприхватљиво је да се под глобализмом покривају сепаратистички покрети, јер сепаратизам данас може бити интерес неких развијених  земаља, али већ сутра, када се код њих појави, може да буде разарајући.

Право на самоопредељење до отцепљења“ не сме доводити до противуречности у заштити територијалне целовитости државе. Из овог проистиче закључак да је стварање нових држава могуће на основи не само и једино самосталне одлуке самоопредељујуће или етничке групе, него уз сагласност оног дела становништва које не жели издвајање и које остаје у датој држави. Ако такве сагласности нема, једини пут за решавање националног питања јесте аутономија у оквиру државе која чува своје јединство. Аутономијом се самоопредељујућој националној или етничкој групи дају највиша права у економској, политичкој или културној области.

Као чланица УН природно је да поштујемо њене повеље и да се за њих залажемо. Ту нема спорних питања. Они који хоће државу Косово немају сагласност грађана који живе у републици Србији, те због тога нема основа за формирање нове државе. НАТО пакт је подржао сепаратизам на Косову и Метохији и насилно наметнуо међународну управу. Да  би оправдао своју агресију стално врши притисак на Србију с циљем да насиље претвори у добру вољу. Нашли су модел преговора којима би се дошло до решења која су у складу са њиховим интересима: „Ви преговарајте, али исход преговора да буде онако како вам кажемо.“

Суштина се своди на давање сагласности Републике Србије на стварање нове државе. Нема никакве логике да нешто што је силом отето,  претворимо исто то у – добровољно дато.

                                                                                                                                          Д. Р.

 

АКО ЈЕ И ОД ЧАНКА – МНОГО ЈЕ 1. новембар 2011.

Filed under: 03. Политика — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

У нашем политичком животу показана је сва бесмисленост коалиције са маргиналним странкама. Зашто? Зато што маргиналне странке имају већи политички утицај на економски, политички, социјални и сваки други реформски пут државе од стожерних странака владајуће коалиције.

О било којим стратешким питањима да се ради, ако не одговарају ЛСВ-у, СПО-у или СВМ-у, било која од ових маргиналних странака поставља услове и уцене пред владајућу коалицију која „мора“ да попусти уценама, све због неизвесног европског пута. На тај начин често се доносе закони које ни законописци или законодоносиоци нису у могућности да имплементирају у пракси. Тако сами себе заплићемо а још теже расплићемо.То су теме које грађани свакодневно уочавају, али, као и обично, немоћни, слежу раменима, водећи рачуна о свом биолошком преживљавању.

Али врхунац свега је улога главног дипломатског „судије“, лидера социјалдемократа Војводине (ЛСВ) који тражи да се амбасадор Руске Федерације прогласи персоном non grata и да се хитно протера из Србије због говора на прослави трогодишњице СНС-а у Нишу.

Не улазећи ни аналитички ни дипломатски у то шта је Амбасадор РФ говорио, није лидер ЛСВ-а тај који треба да оцењује, изриче оцене и води дипломатију ове државе. Надлежност Председника републике, Владе и Министарства спољних послова је, када се оцени да је непримерено понашање неког дипломате или да је директно мешање у унутрашње послове, конкретно, државе Србије, да се огласи; и то,  да ли протестном нотом или, у крајње тешким случајевима, неког прогласи персоном non grata. Амбасадор Руске Федерације није дипломата за подцењивање нити је Руска Федерација држава ранга Сомалије, Џибутија или неке друге мале државице која грца у својим мукама.

У не тако давној прошлости било је мало више амбасадора, министара и шефова влада неких западних земаља који су се веома директно мешали у унутрашње ствари државе Србије, па нико од одговорних и прозваних није реаговао.

Зато се поставља питање одакле право лидеру ЛСВ-а да се оглашава као „државник“ износећи своје непримерене ставове, вероватно само зато што му је Руска Федерација као чмичак у оку, или зато што своје стручно усавршавање није обављао у „тој Русији“. Зато, у свом стилу великог реторичара а малог политичара, рече да Русији по други пут треба рећи НЕ. Да ли неко, па и лидер ЛСВ-а размишља какве би политичке и економске последице могле настати ако би Руска Федерација, евентуално, рекла Србији „ЊЕТ“? Заборавља тај мали-велики човек да дипломатија није вожња мотора и да о свеколикој политици, на основу програма, одлучују грађани а не неки лидери и лидерчићи који мисле да су само они савест грађана.

Ако је и од господина Ненада Чанка – много је!

                                                                                                                        Стево Јурић

 

МИКС “ДЕМОКРАТИЈЕ”, КАПИТАЛИЗМА,КОМУНИЗМА… 26. август 2011.

Filed under: 03. Политика — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

Једанаест година од увођења “великих демократских промена” ми идемо силазном путањом у свим сегментима демократије, економије, здравства, образовања, социјалне заштите…Сем свакодневне реторике о томе да смо демократско друштво и да смо лидери на Западном Балкану, стварност је другачија и показује сасвим супротно: да смо демагошко друштво где демагогија, сем заваравања и заслепљивања, често значи и превару, а уместо лидерства на Западном Балкану, у демократском, економском, развојном, социјалном смислу – ми смо лидери у сиромаштву. То је сурова реалност коју наша партократија неће да прихвати и живи у свом, ирационалном, свету заблуда.

Ако отклонимо заблуду да нам је за све крива светска економска криза (некад смо говорили да је то наша развојна шанса!)  пре ћемо схватити да у миксу анархичног друштва, капитализма, социојализма и комунизма, тонемо све више у амбис без дна.

За садашњи друшрвено – политички систем тешко је наћи праву дефиницију сем микса из предходне реченице:

анархично – јер нема владавине права, закона и законитости већ владавине партијске олигархије;

капиталистичко – најкраће могуће је дефинисати да капитализам само узима али не даје. Довољно је примера из погубних приватизација, где су моћници узели све за себе а остављали велики број радника без посла; они који још и раде – раде за најмање плате на Балкану, пет пута мање него у ЕУ;

микс социјализма и комунизма – остао је, углавном, у јавним предузећима, пре свега у државним, а добрим делом и у локалним.

Запослени у јавним предузећима, за разлику од свих опсталих, имају сигурност и редовна примања. И у овим предузећима постоје разлике. Ако је теоријска дефиниција комунизма „ради колико можеш, узми колико ти треба“ -имамо и таквих предузећа, пре свега државних. Углавном имају безобразно високе плате и безобразно високе разлике између најнижих и највиших примања.

На солидарност смо заборавили а о социјалној правди не можемо ни говорити.

Зашто је све овако? Управо зато, како је речено  у тексту „Испирање без омекшивача…“, јер је то последњи тепих на коме партократија опстаје и одатле се добрим делом финансира.

Поставља се и питање улоге Синдиката.

Није ни мало случајно што имамо хиљаду синдиката. Њиховим разбијањем и уситњавањем слаби се њихова улога и радничка моћ. И, уместо окупљања синдикалних организација од 3-10 репрезентативних синдиката који би били партнери власти – синдикати размишљају о изборма и тежњи да постану нова политичка групација.

Уколико је овај текст иритирајући или неко не верује у истинитост ових чињеница нека аргументовано докаже супротно. И то:

-шта је то,заиста, право демократско у нас?

-Има ли линије разграничења, у нас, између анархије и демократије?

-Погледајте колективне уговоре државних и локалних јавних

предузећа, плате и распоне између плата!

-Имају ли иста права радници јавних предузећа и радници путарских

предузећа (које блокирају кордони полиције), „Рашке“ из Новог

Пазара, Конфекције „Срем“ у Руми, малих акционара?

 

Ова питања намећемо с пуном одговорношћу како бисмо подстакли размишљања, без контроле ума, како уредити праву демократску, економски развијену и социјално одговорну државу и локалну самоуправу.

 

Стево Јурић

 

 

ВЕЛИКИ МАЈСТОР ЛОЖЕ РЕКЕТА 11. август 2010.

Filed under: 03. Политика — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

Вест да је Влада републике Црне Горе, шире познате као Монтенегро, о стицању држављанства  улагањем (најмање 500.000 € ) у привреду или буџет изненадила је само неупућене у тамошње прилике (и неприлике).

Мало се зна да  Ложа  рекета није тако мала, да постоји већ преко десет година, да су њени утицаји на матичну привреду веома видљиви чак и по судствима озбиљних држава (нпр. Италија…) ако већ не по штрајковима у приватизованим предузећима; да Закон о црногорском држављанству с почетка декаде никад није заживео а био је прилично (читај: европски) добар. Половином декаде они који су имали неку некретнину у ЦГ и хтели да, нпр, одживе пензионерске дане тамо, морали су прилично дебело да плате то задовољство јер се ЦГ тешко одрицала „викендашког“ пореза – жестоког опорезивања  власника некретнина, нерезидената и недржављана.

Ова нова чланска карта у Ложу рекета најмање је изненадила народ црногорски. Он ћути јер одавно нема контролу над сопственим држављанством а и  животом. Опозицији је онемогућен сваки уплив у било коју проблематику сем критике, јер јао ти га ако ниси навијач Ложе и припадаш другој страни, и  к’о обичан човек, гласаш за опозицију. Па кад Медојевић не може да  растера Ложу као ни сви Интерполи и судови света, онда чему се чудити? И надати.

Није само ствар у онима који ће куповати то држављанство, тј. савршену веш машину за прање сопствене прошлости. Ствар је у томе што је ЦГ овим потезом показала да је дотакла дно дна, да је толико алав владајући естаблишмент а пук толико гладан, задужен и ојађен  и да , напросто нема друге. То да нема друге је и горе од дна дна и то и јесте пораз свега иоле нормалног. Одавно се зна да Велики Мајстор Ложе рекета више ЦГ ни не доживљава као своју државу већ као свој приватни посед па сад бира које год пожели мајсторе да му посед реновирају. Упозорења са партнерског му запада га баш и не интересују изгледа, јер би се ваљда консултовао пре увођења нових чланова у Ложу. Или је он схватио да ни запад за њега није више заинтересован јер стално добија пацке за разне непослухе, и, некако му се пут у ЕУ одужио. Па је смислио свој пут. Само у шта, јадан? („јадан“= најчешћи ЦГ придев, иначе, у личном обраћању; нпр: „Ђе си, јадан? Звучи познато?)

Елем, видећемо шта ће да се збуде даље. Но, најтужније је што онај предивни, обичан народ ћути, анестезиран, готово па ментално докрајчен.

Е, да је сад Његоша, да је сад жив…Која истрага потурица, то би била дечија игра спрам шта би имао данас да уради у својој Црњој и Горој…

Некадашњи ЦГ резидент

(Идентитет аутора овог текста познат редакцији блога)