РУМА via СРБИЈА

За мислеће људе

УРЕЂИВАЊЕ ИЛИ СМАЊЕЊЕ ПЕНЗИЈА? ИСПЛАТА ПЕНЗИЈА ЗА МЕСЕЦ НОВЕМБАР 2014 12. децембра 2014.

Filed under: 04. Економија — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

Републички фонд за пензијско-инвалидско осугурање запослених је 10. децембра т.г. исплатио пензије корисницима –  50% аконтације за месец новембар.

Корисници се о томе извештавају по Закону о привременом уређивању начина исплате пензија. Свим корисницима је јасно да се у начину исплате није ништа променило. Начин исплате остао је исти. Једино се променила висиона пензије код корисника чија је пензија већа од 25.000,00 динара.

Законодавац је усвојио  Закон о привременом уређивању начина исплате пензија. Но, једно је назив Закона а сасвим друго његова садржина. Тешко је веровати да предлагач учини овакав пропуст, као и законодавни  Одбор  Народне скупштине и, на крају, и сама Скупштина. Очита је несагласност назива и садржаја овог Закона. На овај начин се обмањују грађани. Садржина се не може ублажити формом – неадекватним називом закона. То је јасно и онима којима право није струка, а правници прећуташе да кажу своје мишљење.

Термин “привремен“ је неодређен, јер неким корисницима ће та привременост бити трајна.

Привремено умањење пензија би требало да значи да ће умањени износ бити накнадно исплаћен. Ако тако не буде онда се ради о временски трајном умањењу.

Оваква мера Владе не може имати реформски карактер из простог разлога што се не базира на истинитим подацима. Доносити меру само на основу стеченог права на висину пензије а без социјалне карте корисника пензије, указује да Влада није водила рачуна о социјалном положају породице. Нису угрожени пензионери као појединци, али је многима породица егзистенцијално угрожена јер од пензије живе и млади – деца и унуци. Оваква мера за коју Влада добија похвале појединих носилаца функција у ЕУ, је контрапродуктивна. И не само то! Она је противуставна  и јер задире у стечена права.

Не могу се остварити буџетски приходи без законске основе, нити се може Законом о буџету водити економска политика у правно неуређеним државама. Промена својинских односа је само покушај преласка једног у други (још недефинисани) систем. Слаб је ослонац на пензионере да се излази из кризе, а, истовремено, највећи број младих први радни однос не може засновати пре 30-те године старости. Смањењем пензија и њима се угрожава или погоршава егзистенција.

Убеђени да је и Влади интерес да се укупно стање у земљи превазиђе што пре, верујемо да ће Влада вршити отклон од лоше конципираних и донетих мера и прописа који су контрапродуктивни.

 

ПРЕДИЗБОРНА ОБЕЋАЊА И ПОСТИЗБОРНА РЕАЛНОСТ – део други 5. јула 2013.

МЕРЕ ВЛАДЕ ЗА РЕШАВАЊЕ УНУТРАШЊИХ ПРОБЛЕМА

Покушаји Владе да успостави макроекономску стабилност не можe дати ефекте на кратак рок. Овако како су тренутно конципирани ови покушаји, не обећавају бољитак ни на дужи рок.

Доношење антикризних мера, и поред озбиљних припрема, није лак посао. Сложеностовог програма проистиче из спајања делова који су неспојиви. Потребно је да у кратком року дају ефекте а извесно је да се структурне промене не могу извршити за кратко време. У неким сегментима се не може ништа променити јер свака предузета мера даје само контраефекат. Усаглашавање програма са свим учесницима у коалиционој власти је  сложено, пошто се свако од њих залаже да мере буду донешене и прођу добру оцену јавности, а да се њих не дотичу. Мере морају бити добро координиране због узајамне међуусловљености као што су, нпр., кредитно-монетарна политика и пореска политика. Регулисање привредних токова монетаристичким начином је општеприхваћени начин и можда добар за добро уређену земљу. Али тај начин је ризичан за земље које се налазе усред промена политичког и привредног система. Већина таквих земаља је у сличној ситуацији. С једне стране је нестала предходна привредна структура а тиме и ефекти које је стварала. Дошло је до великог дебаланса робних и куповних фондова, до промене односа запосдлених у производним и непроизводним  делатностима. Однос инвестиција и њихових извора је тотално поремећен.Нема их, или су врло мали домаћи извори а страни се тешко обезбеђују и врло су скупи. Ове и друге деформације довеле су до стања у коме се  више троши него што се ствара. Најлакше је рећи да се не може трошити оно што није створено али је немогуће успоставити равнотежу. Потрошња није настала данас. И њен ниво је дуго настајао. То је нефлексибилна потрошња и не може се смањивати на кратак рок. Нико не може да затвара школе, здравствене установе, установе културе, итд., зато што нема буџетских прихода. Увођење рестриктивних мера у делатностима које су на најнижој скали егзистенције, може да нанесе више штете на дужи рок. Смањивати пензије такође није могуће, јер оне су толико ниске да не обезбеђују ни голу егзистенцију; осим тога – пензије су стечено право и, у садашњим условима, још једини стубови опстанка многих породица.

Из свега наведеног проистиче да је расходна страна буџета скоро сасвим лимитирана и да свако претраживање које треба да укаже шта се то још може смањити, неће дати никакав или ће дати врло мали ефекат. Решења треба тражити на приходној страни. Требало би применити основно правило да свако плаћа порез према својој могућности. Порески систем примењиван када је стуб система био средњи слој становништва, више није одржив, јер данас средњег слоја нема, највећи је број сиромашних грађана а порез се не може наплатити од оних који немају. Морају се више опорезовати они који су на разне начине дошли до већег или великог капитала. Смисао пореза није да се слије што више новца у буџет, већ се у њега новац слива у већој количини само ако се у пореску политику  уграде сви порески принципи. А императив је да се ти принципи уграде.

Царина. као буџетски приход,  може да буде значајна ставка а без озбиљнијих промена Закона о царинама.Ево примера: увоз половних возила је најисплативији посао само зато што је лоша царинска регулатива, али је то зато најисплативији посао јер је тзв. “царинска мафија“ пронашла “рупе у закону“. И уместо да се у буџет слије пуна царина – слије се само један део. Куповна цена је лажирана, пређена километража неколико пута увећана…итд. тако је царинска основа смањена. Крајњи купац све то плати, али, уместо у буџет, део новца одлази разним шпедитерским кућама, и… Ово се наводи само као пример али се ради о веома озбиљним средствима која су ван сваке контроле.

Путарина такође може да буде озбиљан буџетски приход. Земље које су изградиле респектабилну путну инфраструктуру (нпр. Италија), из путарине су вратиле све обавезе према извођачима радова у просечном периоду од око 20 година и сада остварују добре приходе. Није могуће да се из путарине подмире само трошкови наплатних рампи. Упоређивањем имовине запослених који у том систему раде и њихових легалних накнада за рад – јасно се може видети куда се одлива велики део новца из путне привреде.

Јавна предузећа морала би да прерасту све слабости прављења губитака. Од њих се очекује да послују позитивно како би помогли повећање буџетских прихода. Нема никакве логике да се из буџета покривају њихови губици. Основни предуслов доброг пословања је конкурентска а не партијска кадровска политика. Зато нема одговорности ни према грађанима ни према сопственим партијама. Јавна предузећа пружају услуге свим грађанима и једино њима треба да  положе рачуне. Не могу јавна предузећа да буду партијски плен и извор партијског финансирања, нити њихови принципи пословања треба да буду обојени партијским бојама.

Сива економија је одавно прешла критичну тачку. Свако привређивање мора се одвијати под једнаким условима за све. Када се сачини анализа новчане масе и када се погледа њена структура, дâ се уочити да је скоро већа новчана маса код становништва и тотално ван контроле НБС. Не предузимају се  мере да се сви новчани токови ставе под контролу. Истина је да сива економија садржи и социјалну компоненту, али је крајње време да се уведе у ред пословање свих учесника у сивој економији, иначе ће пословање кренути другим током. Уместо да буде све више легалног –  напросто се тежи да и легално пређе у нелегално.

Однос штедње и кредита се недовољно користи као део инструмената понуде и тражње. Створена је светска понуда по обиму и структури а тражња је домаћа, лимитирана општим сиромаштвом. Стање у понуди и тражњи прати и однос штедње и кредита. Стране банке развијају и стално подстичу потрошњу путем понуда многобројних кредитних пакета уз, по неколико пута, обезбеђени кредитни пласман; такође, поред високих камата високи су и трошкови банака за кредитне услуге. Кредит је потрошња унапред, она гура сваког корисника у кредитно ропство. Када корисник више није у могућности да отплаћује кредит банка нуди репрограм којим се оставља утисак помоћи, а у ствари, то је продужетак  задужења, бескрајна дужничка спирала.

Према штедњи становништва банке имају сасвим други однос. Не постоји наменска штедња, нема пристојних камата а од подстицајних камата ни трага. Држава не  подстиче штедњу, а девизну камату на штедњу још и опорезује. Ако се ради о штедњи која потиче из зараде – питање је колико пута се на зараде плаћа порез? Практично се девизне штедише кажњавају зато што штеде, уместо да се подстичу, јер тиме доприносе расту банкарског кредитног потенцијала који би се улагао у производњу. Очито је интерес неких партија да се избори обављају банкарским, а не индустријским капиталом.

Структура потрошње се стално мења. Информатичка технологија је учинила и чини чудо у развијању и измени структуре потрошње. Нико не оспорава корисност достигнутог степена развоја, али се намеће питање рационаланости, и посебно могућности. Врло је важна употреба те модерне технологије у свим сферама производње, али врло штетна када се налази у сфери потрошње. Посматрано само на примеру једног доомаћинства може се видети последица утицаја информатичке технологије: мобилни телефон је врло користан због брзе међусобне комуникације, али у кућном буџету је то врло висока ставка. Четворочлано домаћинство има најмање 4 мобилна и 1 фиксни телефон, ни један од њих не користи се ради стварања прихода, а у кућном буџету представља расход од 5-10.000,00 динара, или много више. Из године у годину се нуде бољи, нови апарати за „само 1 динар“,  али су месечне рате за отплату врло високе. Поред лошег утицаја на кућни буџет, лоше утичу и на младу генерацију која комуницира само порукама, књиге и остала интересовања као да више и не постоје… Прешироко је наше тржиште за многе робе, а наше реалне куповне могућности су минималне. Променом скале приоритета у потрошњи кућног буџета битно се нарушава и угрожава основна егзистенција. Кренули смо у капитализам без капитала у време када други већ дуго живе у капитализму, а нас су вратили у либерални капитализам. Тим другима потребни смо само као тржиште робе и капитала. Они су одавно решили своје националне интересе, а нама, уместо помоћи да и ми решимо своје националне интересе, нуде глобализам

На крају ове анализе, ево и један закључак: нама би била највећа помоћ ако нам не буду сметали у остваривању националних интереса. На нама је да их дефинишемо, пројектујемо и остварујемо, а за то постоје домаћи ресурси, посебно људски.

Свака даља потрошња без покрића јавне финансије доводи у све лошију ситуацију. Право решење једино се може тражити у порасту друштвеног производа и све мере које се доносе морају бити усмерене ка том циљу. Све друге мере су краткорочног карактера, не дају дугорочно решење, већ само одлажу проблеме и чине их сложенијим.

 

ПРЕДИЗБОРНА ОБЕЋАЊА И ПОСТИЗБОРНА РЕАЛНОСТ – део први 4. јула 2013.

Filed under: 04. Економија — РУМА via СРБИЈА @ 6:22
Tags: , ,

ОДНОС ВЛАДЕ ЊЕНИХ МЕДИЈА

 

 

Пратећи садржаје у средствима јавног информисања која би требало да информишу грађане о бројним збивањима у свим областима рада  и живота, није тешко уочити да нема независнисх и слободних медија. Изузимајући неколико таблоидних гласила, чија је садржина, искључиво, критички усмерена, полазећи од оправдане критике, па све до типичног критизерства – таблоиди имају за циљ да задовоље потребе грађана за критиком. Критика је оправдана с једне стране, али истовремено ублажава гнев многих који сматрају да оно што таблоина гласила саопштавају представља израз мишљења бројних грађана а не само мишљење уредника и уређивачке политике. Ова гласила су више „сигурносни вентил“ који спречава ширење незадовољства у Србији због бројних проблема и не решавања тих проблема.

Највећи број медија, осим часних изузетака, не излазе из шаблонизираног оквира. Прате рад и извештавају о  раду државних и других органа, институција. За те медије не постоји скала приоритета многих животних питања пошто су приоритетна само она питања којима се баве Влада, органи, институције. А сви они баве се тим темама на несистематичан начин, него, искључиво или претежно, кампањским приступом. Све личи на изборну кампању, само што су теме појединачне, али циљане, и представљају сегменте неке нове изборне кампање. Тиме доказују да сваки избори почињу одмах по завршетку претходних. И можда би овај приступ могао да буде ефектан када би живот трајао од једне до друге кампање. Али живот стално  траје, а кампање су променљиве и нико не размишља о одговорности Владе за трајан живот, а не за пуко преживљавање, до освајања власти на следећим изборима.

Није нам намера да се критикују медији, јер се они понашају рационално и у складу са амбијентом у коме обављају своју делатност. Приклонили су се власти, јер би у другом случају угрозили свој опстанак. Заједнички интерес власти и медија је опстанак. То најбоље показује „Јавни сервис свих грађана Србије“. Он овим ставом само прикрива истину која се може изразити  као „Јавни сервис државе“. Држава заговара потребу финансирања Јавних сервиса – републичког и покрајинског, јер грађани не плаћају претплату, а држава би да преузме обавезу финансиирања из буџета, да олакша грађанима. Скрива се истина да грађани не плаћају претплату из простог разлога што неће да плаћају нешто, а не добијају ништа. Држава од Јавног сервиса има конкретан/комплетан сервис, а не кошта је ништа. Преузимањем финансирања држава само плаћа услугу који Јавни сервис врши за државу. Суштина се своди на то да градђани и даље не добијају ништа али их и даље то кошта нешто. Мења се само начин плаћања. Неће се претплата вршити преко рачуна за струју већ путем неког пореског оптерећења који чини буџетски приход.

Медији се, само донекле, у овој анализи помињу сасвим случајно. Не спори се  потреба за њима, нити тежина њиховог опстајања. Смисао њиховог помињања своди се, у овом случају, на само два закључка: први се односи на тврдњу кампањског и несистематског рада Владе, а други на тврдњу да су медији у функцији Владе без обзира на облик власништва у којем су ти медији. Нема слободних медија, јер и они који се по својој садржини у целини баве критичким ставовима – јесу у функцији Владе.

Први закључак се може извести на основу медија који прате рад Владе. Од избора до данас једно питање којим се Влада бави је константно. Сваки мали прекид у бављењу тим питањем остављао је медије без озбиљнијих тема. „И кад се ништа не деси, новине опет излазе“. Ради се о питању уласка Србије у ЕУ. Дуго се истицало да је то питање “без алтернативе“. Неки су тврдили да постоје и друга решења, али то никог није занимало да остварује. Влада је својим радом показала да алтернативе нема и још од последњих избора интензивно ради да се Србија нађе у породици европских земаља. У том циљу ангажована је, не само Влада, већ сви државни и други органи. Ако је ЕУ наш циљ “без алтернативе“, може се схватити укупна активност вођена остваривањем циља. Од укупне оволике активности ушло се у кампању која је бацила у сенку ангажовање Владе на решавању других горућих проблема. Нема се времена да се бројни прблеми рангирају по значају и роковима, јер они чине целину и налазе се у интеракцији. То је разлог да Влада не може нека питања да прогласи за „питања свих питања“ и свој рад своди на решавање појединих сегмената, а губи из вида целину. Влада је састављена из сегмената, али мора да ради јединствено и истовремено. Коалициони партнери не могу појединачно бити успешни, ако укупан учинак није позитиван. Најбољи пример је доводђење страних инвеститора. Било би их више да су створени повољни политички и економски услови у држави. Ради се спољашњим, али не и о унутрашњим повољностима.

Примера има много.О њима ће бити више речи у даљем тексту. Приоритет Владе је спољна политика. На тај део се не може ништа приговорити. Приговори се могу упутити само на део који се односи на не-чињење или недовољно чињење. Горући проблеми су везани за стално обарање реалног животног стандарда и немогућност изласка из дужничког ропства. Без решавања унутрашњних проблема нема позитивних помака. ЕУ нам неће надоместити недовољност и недостатке у развоју. Она је разорила оно што смо имали. Разорила је један политички и привредни систем и вратила нас уназад, у време либералног капитализма, са свим последицама које је тај повратак у назад  носио. Створена је висока незапосленост, презадуженост, економска и политичика криза. Обарањем привредног развоја и посебно разарањем привредне активности, уз задржавање целокупне друштвене надградње, дошли смо у ситуацију да се терет кризе превалио, у највећој мери, на најсиромашније грађане. Када у држави пензионери носе терет опстанка породице, ситуација је више него знак за узбуну. Уместо да Влада, уз помоћ свих институција које могу да помогну, тражи и нађе реалне могућности за одрживи привредни развој, она повлачи потезе и нуди неке мере које се реално не могу спровести. То много личи на куповину времена до избора.

Не може се веровати онима који су разорили привреду да ће, већ сутра, створити благостање. Они су свој циљ остварили. Освојили су тржиште наше земље на најбруталнији, али најјефтинији начин. Сада нам условљавају улазак у породицу европских земаља. У тим оквирима још дуго не можемо бити равноправни партнери. С тога, теза да европски пут нема алтернативу није тачна са становишта просечног грађанина Србије, али је тачна са становишта политичке елите, јер само малом броју те елите обезбеђује бољитак: онима који себе виде у институцијама ЕУ.

Влада је свесна колика је тежина проблема без чијег решавања нема развоја и бољег живота. Ако се и даље придржава критеријума ММФ-а, никада нећемо изаћи из кризе. Онима који нас „добронамерно“ саветују, треба се захвалити. Нема много избора, јер је основа развоја детерминисана расположивим ресурсима. Не мањкају нам ни људски ни материјални. На тој основи се мора сачинити најбоља комбинација рада и средстава. Додатну акумулацију за веће инвестиције није тешко обезбедити. Али не ону чију намену одређује давалац. Само инвестиције које стварају вишак вредности могу допринети укупном развоју. Инвестиције су кључни проблем, а последице су висока стопа незапослености, раст сиве економије, пад животног стандарда, пораст криминала, мита, корупције и др. Не може се трошити више него што се створи. Велике су заблуде да се поједини проблеми решавају сасвим малим и недовољним потезима Владе. То је привид, а истина је да нам се проблеми све више продубљују. Незапосленост највише погађа млађу популацију која почиње да ради у 35. години. Најпродуктивнији део радног ресурса је неискоришћен. Сâмо запошљавање је везано за партијску припадност, а то за последицу има решавање проблема партијског припадништва, али не и радног места. Држава је основала тржиште рада на коме се евидентира само понуда, а тражње нема. Конкуренција радне снаге не постоји. Уместо конкуренције рада постоји само конкуренција партијске припадности. Идеални услови за криминал, мито и  корупцију.

Радно законодавство је обезбедило да се дословце примењују два принципа: посвећеност раду и стални страх од губитка радног места. Оваква политика запошљавања се односи на јавна предузећа, државну управу, здравство и образовање, као да све те институције врше услуге само партијском чланству, а не свим грађанима Србије. Партије на овај начин обезбеђују примену принципа „сигуран бирач“ а рачун испостављају целокупном бирачком телу. То није трајно одрживо.

Познати принцип, прописима преточен у праксу, је неспојивост одређених функција. Не може директор предузећа истовремено бити и финансијски директор. Овај принцип се не односи, односно, не примењује, на Владу у којој је министар економије истовремено и министар финансија. Ефекти његовог рада су познати у последњих десет година. Прво је уништена СДК и тиме елиминисана контрола. Отеране су 4 највеће банке у стечај, а широко отворена врата страним банкама које, преко високих камата, износе капитал ван Србије. Сметала је и Развојна банка Војводине па је отерана у стечај, а већи број људи остављен је без посла.

Подстицај за запошљавање који Министарство привреде и финансија даје – ником није јасан. Како то практично изгледа довољно показује само један пример: у предузерћу које је пословало као деоничарско друштво –  страна банка је дала хипотекарни кредит; одлуку о задужењу није донела Скупштина акционара; у извршном поступку банка је продала имовину под хипотеком; д.д. је остало без имовине, али са фирмом; купци имовине су страни партнери; већина запослених је остала без посла, али је задржано преко 100 радника; за сваког је уплаћено по неколико хиљада евра €. То је било чисто спашавање стране банке, јер за дати кредит нема правно ваљане одлуке, а страном партнеру још по пар хиљада € по сваком запосленом, који је већ радио у д.д… А у извршном поступку се не доноси решење већ закључак, јер на закључак се   н е може уложити приговор!

Овакви примери показују колико лоших одредби постоји у Закону о привредним друштвима. У привреди Немачке носиоци развоја су деоничарска друштва, а код нас су иста друштва лêгла коруптивних радњи због лоше регулативе. Већинки акционар легално гура руку у џепове малих акционара који не могу легално да заштите своје власништво. Губи се из вида да заштита сопственог власништва може да буде итекако нелегална.

Крајње је време да се “економија деструкције“ замени економијом раста и развоја.

 

 

Корупција и криминал су теме које интересују све грађане. Из медија се стиче утисак да се против ова два зла предузимају врло озбиљне мере. Када би се држави вратио нелегално стечени капитал не би постојала финансијска криза. Притвори, истражни поступци, подизање оптужница и др., су почетне радње које обећавају и ефикасна решења. Не добија се битка тиме што ће бити све бројнијих вербалних иступа у медијима. Битка се добија само након правоснажних судских пресуда.

Корупција и криминал су велика зла, али не заборавимо да су то и средства примењивана у периоду првобитне акумулације капитала. Није случајно настала изрека „морално је све што је корисно“. У сваком послу се неко ко одлучује пита: „А где сам ту ја?“. Прописима је утврђено да нема контроле. Без контроле су се одвијали многи процеси – приватизација, стечаји из приватизације, дужничко – поверилачки односи и др. Сви ти процеси имали су своје мафије. Свему што је било нелегално не може се доказати нелегалност.

Вишестраначки систем као основ развоја демократије произвео је многе проблеме. Ни данас се не зна како се финансирају странке, коме подносе извештаје, ко је одговоран, ко врши кпонтролу?

Владу сачињавају партијски функционери различитих нивоа. Кажу да су сва средства дозвољена у освајању власти. Није никакво изненађење што су донети многи закони који, уместо да сузбијају, доприносе развоју корупције и криминала. Ако је изражена воља да се ова два зла сузбију, онда је потребно претходно извршити ревизију свих законских прописа, извршити измену и допуну свих закона и на тај начин отклонити легализацију криминалних радњи.    Сви наредни потези и поступци ће ићи лакше.

 

 

УМЕСТО ЗАКЉУЧАКА 16. јануара 2012.

Filed under: 04. Економија — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

Као што се види из једног дела текстова објављених преко Интернета и из Програма, Удружење грађана за препород општине Рума покренуло је низ активности. Међутим, добар део програмских активности  није реализован због, пре свега, незаинтересованости локалне самоуправе.

  • Удружење грађана је својом активниошћиу успело у томе да МУП измени своју Уредбу о регистрационим подручјима и да Руми ( уз Ириг и Пећинце) врати регистрационо подручје РУ. То је једини препознатљив бренд Руме који је исходило Удружење.
  • Без Основног суда у Руми остали смо „захваљујући“ народном посланику Влатку Ратковићу, који је повукао свој амандман, занемарујући  интересе грађана Руме, Пећинаца и Ирига (својих бирача) а поштујући своју партократију.
  • Интензивна активност коју смо водили да се Руми врати статус града није реализована, пре свега, због незаинтересованости локалне самоуправе. Сви Републички и покрајински органи којима смо се обратили у вези са овом иницијативом усмеравали су нас на то да ту иницијативу треба да покрене локална самоуправа. У непосредним контактима локални функционери су то обећавали, али су ипак, на крају, игнорисали 4.500 потписа грађана-бирача чије гласове ће, колико сутра, тражити приликом избора.
  • Ни један Министар здравља није одговорио на наш оправдани захтев да се врате хохорарни специјалистички прегледи ортопеда, хирурга и уролога при Дому здравља у Руми.
  • Министарство одбране одговорило је на наш предлог да се касарне на Аеродрому (изузетно место за индустријску зону – 130 хектара) и гарнизон у Железничкој улици (18,5 хектара) под повољним условима и роковима плаћања – откупи, али да локална самоуправа није показала интересовање, као ни за Дом ЈНА у Главној улици, који постаје руина.
  • Бесплатан превоз пензионера старијих од 65 година и стипендирање ученика и студената реализовано је годину дана касније од наше иницијативе.
  • Тек у четвртој буџетској години локална самоуправа издвојила је недовољан део средстава за аграрни буџет – помоћ пољопривреди, док наше раније предлоге, уз повољнији економски амбијент, нису ни разматрали.

Било је још низ иницијатива за свеукупан развој али у локалној самоуправи не само да није било интереса, већ ни воље ни жеље за успешнији развој Општине, решавање социјалних и других питања.

Изгледа да су се челници из локалне власти више задовољили куповином и вожњом џипом, школовањем своје деце у иностранству, изградњом викендица, вожњом приватним колима извођача радова на санацији и реконструкцији румских улица и путева; једноставно, тамо где су имали интерес.

Без обзира на све препреке, Удружење грађана ће и даље артикулисати захтеве и потребе грађана, са циљем да локална власт и грађани освесте и виде да стојимо на ивици понора.

                                                                   ***

Када су у питању макроекономски циљеви на нивоу Републике Србије треба констатовати следеће:

  • Република Србија, према свим параметрима, заостаје у развоју и има   најниже зараде у региону. Само тај податак је довољан да политички врх Републике и водеће политичке странке морају да остваре бар три основна задатка:

               -да позиција и опозиција, садашња и будућа, морају да успоставе консензус око основних стратешких питања, економско-социјалног развоја и националних интереса;

               -да се, уместо партократије, уводи демократија и определи државно уређење;

               -да се санкционише свака веза власти и политичких странака са организованим криминалом и да се свака врста криминала сече у корену.

Ако се власт и политичке странке опозиције консензусом не усагласе око ова основна три циља – пројектована макроекономска политика пада у воду.

Уместо раста, биће пад БДП-а, замрзавање плата и пензија (или чак смањење), мала заинтересованост страних инвеститора, пад запослености, велике социјалне тензије због даљег пада животног стандарда, са могућим непредвидивим социјалним немирима. Од крхке демократије иде се у анархију са несагледивим последицама. Са, евентуално, оваквим сценаријем чланство у Европској Унији може бити само мислена именица.

Дакле, одговорност лежи на политичким странкама, посебно њиховиом лидерима али и на грађанима који ће им дати легитимитет на изборима.

Зато грађани на изборима треба да размисле и определе се: да ли ће гласати за полититократију или ће гласати за своју будућност и будућност своје деце и унука.

Размислите и одлучите сами о томе, без уцена, притисака и поткупљивања.

                                                                               Удружење грађана за препород

                                                                                              општине Рума

 

ПРОГРАМ РАЗВОЈА И РЕСТРУКТУРИРАЊА НА НИВОУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И НА НИВОУ ОПШТИНЕ РУМА 26. децембра 2011.

Filed under: 04. Економија — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

I.   ОСНОВИ  МАКРОЕКОНОМСКЕ  ПОЛИТИКЕ

 

  • Јавно задуживање државе може бити максимално до 45% БДП-а (бруто националног производа).
  • Средства – кредити по основу јавног дуга могу и морају бити усмерени у економски развој, производне индустријске капацитете, углавном извозно оријентисане, а не никако за јавну потрошњу.
  • Смањење пореза и доприноса на зараде на укупно 50%, и то: 46% би били доприноси а 4% би били доприноси за повећање и шири обухват социјално угрожених грађана, за повећање социјалних давања, лечење социјално угрожених категорија грађана и, делимично, за изградњу социјалних станова.
  • Да се не би угрозила буџетска равнотежа због смањења пореза и доприноса на зараде и помоћи привредним субјектима, малим и средњим предузећима и послодавцима, неминовно је повећање ПДВ-а (порез на додату вредност) за 1-2%, односно, са садашњих 18% на 19% до максималних 20%.
  • Да би се сачувала постојећа радна места и бар делимично решили проблеми неликвидности, НБС (Народна банка Србије) треба да учини напоре код комерцијалних банака да се већ постојећи кредити репрограмирају за бар две године, да се нови кредити за ликвидност одобравају са грејс-периодом до две године и да се банкарске марже смање до 3%.
  • Да Влада и локалне самоуправе створе све повољне услове, бесплатне дотације, смањење администрације и издавање грађевинских дозвола за максималних 6 (шест) месеци и предузме све активне мере за привлачење нових грин-филд  и других инвестиција, са високим технологијама и, извесно, профитабилним.
  • Влада мора да постави себи циљ у оквиру економске стратегије, да се у наредне 4 (четири) године  у нове производно-индустријске капацитете, без инфраструктуре, инвестира минимално 10 милијарди евра и, уз очување садашњих радних места, запосли нових 120.000 радника.. Све друго води државу и грађане у још већи суноврат.
  • Влада и локалне самоуправе морају сачинити програм и реализацију јавних радова на инфраструктурним објектима, уређењу индустријских и грађевинских зона, а не на чишћењу лишћа и сечи шибља.
  • Обавезно смањење броја запослених у државним и локалним самоуправама, смањење броја агенција, регулаторних тела и пара-државних организација чиме би се значајно смањила јавна потрошња.
  • Обезбедити услове за раст БДП-а у 2012. години, минимално за 1,5% а 2015. године бар 5%.
  • У области пензијско-инвалидског осигурања извршити суштинску реформу и извршити докапитализацију Фонда ПИО, повраћајем ревалоризованих средстава из фонда Фонда ПИО улагана у предходним деценијама у велике инвестиционе пројекте у Републици, који нису били у функцији Фонда ПИО. Задржати све досадашња стечена права пензионера по законима који су били у примени приликом одласка у пензију. Усклађивање пензија вршити два пута годишње по моделу 50% у односу на просечни раст просечних зарада у Републици и 50% по основу повећања трошкова живота.
  • Извршити реформу здравства и школства према потребама грађана и привреде.
  • Због уочених великих мањкавости и слабости – редефинисати мрежу судова и обезбедити њихову независну и ефикасну функцију.
  • За неспровођење унутрашњих циљева и задатака утврдити колективну и личну одговорност.

II.        ОСНОВНА СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА И АКТИВНОСТИ ЛОКАЛНЕ    САМОУПРАВЕ  У  НАРЕДНОМ   ЧЕТВОРОГОДИШЊЕМ  ПЕРИОДУ

 

 

            1.)

            Пољопривреда:

Пошто је румска општина једна од најзаосталијих у привредно-економском развоју на подручју Срема потребно је предузети максималне активности у привредном развоју.

         Ослонац привредног развоја румске општине првенствено је пољопривреда,     јачање и развој села. У том циљу потребно је предузети низ мера и афирмисати развој пољопривредне производње кроз удруживање пољопривредних произвођача  по сродности производње (ратарство, повртарство, воћарство, сточарство…) и преко Владиних мера и посебних мера локалне самоуправе обезбедити посебне стимулативне мере за унапређење пољопривредне производње, нове културе, веће приносе, више фазе индустријске прераде и сл.

То захтева формирање Фонда за пољопривреду и обезбеђење дела аграрног буџета у буџету Општине чиме би се обезбедили услови за:

  • развој нових сорти усева, индустријског биља, поврћа и воћа, уз изградњу прерађивачких капацитета прилагођених поднебљу и захтевима домаћег  а, посебно, иностраног тржишта;
  • субвенционисано кредитирање пољопривредне производње, сточарства и прераде – виших фаза обраде;
  • унапређење сточарства кроз побољшање раса (бесплатно осемењавање) и заштита сточног фонда;
  • осигурање пољопривредних усева из аграрног буџета за сва пољопривредна домаћинства која обрађују до 10 хектара земље;
  • разрешити „закоровљен“ статус фабрике „Румен“, ако је приватизована а запуштена – раскинути приватизацију; даљи поступак је да га локална самоуправа организује као јавно предузеће са основним улагањем за производњу сирћетне киселине, прераду воћа и поврћа и производњу сокова  поврћа а касније и од воћа;

У овој, као и у свим областима, треба да доминира струка, знање и искуство а никако партијска припадност.

             2.)

 Индустрија:

Други правац развоја је путем грин-филд инвестиција, изградње производно-индустријских капацитета, профитабилних, првенствено намењених извозу. То су, пре свега, прехрамбени капацитети, кондиторска индустрија, фармација и  метална и проширење капацитета за производњу пнеуматика, у чему Рума има своју традицију и стручне кадрове.

            3.)

            Радно-интензивне гране:

  За радно-интензивне гране као што су кожарство, обућарство и конфекција, интензивно тражити браун-филд инвеститоре, где се запошљава већи број радника, са мањим зарадама и малим профитима. Максималан број запослених у овим областима може бити 20-25% од укупног броја запослених у румској општини, уколико румска општина жели интензивнији економски развој.

            4.)

             Јавна предузећа и установе:

  • кроз све активности и законску регулативу  предузети мере за очување јавних предузећа и установа где је Општина оснивач тако да она буде већински власник. То претпоставља и захтева реорганизацију и трансформацију у акционарска друштва, како би потенцијални купац само путем докапитализације могао да буде мањински власник, максимално до 49%. То је обавеза,  јер су та јавна предузећа и установе у својини грађана зато што су грађена  из самодоприноса или личним учешћем грађана и привреде. То условљава и другачију структурну организацију и управљање овим предузећима и установама.
  • извршити рационализацију и бољу организацију јавних предузећа и општинске управе као јавног сервиса у служби грађана. Сада су улоге замењене.
  • ангажовати приватизационог саветника и истовремено обучити сопствене младе и стручне кадрове који би:

–         преиспитали процес приватизација и стечајева у општини,

–         вршили заштиту радника и малих акционара у процесу приватизације,

–         помогли малим акционарима у остваривању својих права у већ обављеним и предстојећим приватизацијама,

–         били покретачи иницијативе за активирање запуштених производних погона и пословних простора и нових програма из средстава Фондова за развој,  Министарства за економију и банака,

–         друге активности по закону, а посебно организација и благовремено обавештавање свих грађана који по закону имају право на акције државних јавних предузећа (НИС; ЕПС…)

–         избор Омбудсмана – заштитника права грађана. Грађани су у својим правима, заштити и обавезама потпуно једнаки без обзира на верску, националну, расну, полну…припадност и свака дискриминација, по било ком основу, била би законски санкционисана.

            5.)

Здравство и просвета:

Реорганизација здравствене заштите према неопходним потребама грађана:

  • набавка неопходних уређаја, инструмената, апарата, лекова и др.
  • стимулативно задржавање доктора медицине, специјалиста и другог медицинског особља због повећања квалитета лечења и здравствених услуга.
  • обезбеђење специјалистичких прегледа и контрола од стране хирурга, ортопеда и уролога при Дому здравља како би се смањиле све врсте трошкова, избегло малтретитрање пацијената и обезбедила адекватна здравствена заштита.
  • олакшице за плаћање лечења и лекова за тешке болеснике и материјално угрожене.
  • реконструкција школских и предшколских установа по приоритетима и доградња потребних објеката – санитарним чворовима у свим школама у којима их нема.
  • изградња спортских терена за  мали фудбал, кошарку, одбојку… првенствено у свим сеоским срединама.
  • стварање услова за модернизацију наставе у школама и ширење мреже нових образовних профила у складу са потребама и захтевима привреде.
  • стипендирање ученика и студената из сиромашнијих породица а посебно свих студената, по одговарајућим критеријумима, који се на пријемним испитима за факултете квалификују за буџетско финансирање.
  • бесплатан превоз за ученике са територије Општине а који похађају школе у Руми и другим општинама ако тих школа нема у Руми.

 

 

 

   

 

    6.)

    Кадрови и запошљавање:

 

  •  за пријем кадрова за сва радна места критеријум треба да буде  искључиво знање, стручност и способност а не политичка или страначка припадност;
  • запошљавање на одговорне функције у Скупштини општине, јавним предузећима и установама,  треба да се обавља путем јавног конкурса уз услове из предходног става.

             7.)

             Социјална питања:

  • сиромаштво и беда су на вратима многих грађана наше општине. Локална самоуправа мора и материјално и и на сваки други начин помоћи грађанима да преживе. Крајње је време да власт и посланици схвате да су пензионери своје пензије зарадили и да се сада растачу средства и све материјалне вредности које су они својим радом створили.
  • бесплатно лечење или плаћање лекова који нису на позитивној листи лекова, пензионерима, инвалидним лицима, болесницима са тешким оболењима, социјално угроженим грађанима и грађанима чија су просечна примања, по свим основама, испод 30% од просека плата по члану домаћинства.
  • организовање помоћи старим, болесним, самим и изнемоглим лицима.
  • бесплатан аутобуски превоз на подручју општине за пензионере од 65 година, инвалидна и лица са посебним потребама.

Услови за ове активности су: формирање Економско-социјално- здравственог савета на нивоу општине у циљу покретања активности за заштиту социјално угрожених грађана, а посебно деце, деце без родитељског старања, деце и одраслих са посебним потребама, старих лица, пензионера, бораца НОП-а, инвалидних и незапослених лица.

              8.)

              Комунална питања:

  • ревитализација, одржавање и изградња комуналне инфраструктуре у граду и селима (путеви, улице, паркинзи, вода, ел.енергија, јавна расвета, телекомуникације, гасификација, канализација и сл.)
  • преиспитивање урбанистичких решења, посебно за радне и индустријске зоне, због комуналног опремања и бесплатног нуђења потенцијалним инвеститорима и приватним предузетницима због бржег економског развоја и запошљавања радно способних, младих и стручних незапослених лица. И, тамо где то не нарушава основну урбанистичку концепцију града и села, даљи развој и заштиту животне средине – убрзану легализацију производно-пословних и стамбених објеката. Посебан акценат треба ставити на преузимање војних локација у Руми – гарнизона у Железничкој улици и касарне на Аеродрому.
  • ревитализација примарне водоводне мреже и фабрике воде уз повећање капацитета изворишта и спровођење плана снабдевања свих села квалитетном и довољном количином воде, као и максимално смањење губитака воде.
  • ревитализација и  довођење у пуну функцију а у интересу заштите животне средине система за пречишћавање отпадних вода
  • обезбедити услове за предају и продају воде на мерном месту иришкој општини, која би даље сама преузела бригу о одржавању мреже и наплати воде.
  • уређење фасада општинских објеката, објеката културе у граду и на селима, објеката под заштитом државе, објекарта од општег интереса  и других градских архитектонско-историјских уметничких садржаја.
  • са скупштинама станара у зградама анализирати решења и потенцијалне инвеститоре за санацију равних кровова доградњом станова у поткровљима, ревитализација инсталација, фасада, тротоара и дворишних паркинга који су сада у хаотичном стању, посебно у самом центру града.
  • изградња нових и уређење постојећих паркова.
  • боља организација саобраћаја и јавног превоза на релацији град – село – међуградски саобраћај. Хитно решавање хаоса и уских грла у превозу.
  • одржавање хигијене и чистоће града, села, гробаља, јавних површина; организованије и квалитетније одношење и депоновање смећа, посебно викендом и празницима.

               9.)

               Култура:

  • Улагање и одржавање објеката културе, посебно у селима.
  • Обнова и подстицање културно-уметничког аматеризма на селу.
  • Даље унапређивање рада културно-уметничких друштава и њихове афирмације.
  • Унапређење манифестација од републичког и покрајинског значаја.
  • Писцима, песницима, сликарима и другим уметницима преко њихових асоцијација омогућити и финансијски их подржати да постану носиоци културних збивања у општини.

                10.)

                Подстицање наталитета и брига о породицама са више деце:

  • Помоћ породицама са више деце и самохраним породицама у оквиру посебне социјалне политике.
  • Свим породиљама за време порођајног одсуства обезбедити новчану надокнаду до 100% зараде, као када ради. Породиљама са села, које се баве пољопривредом, обезбедити примања у висини загарантоване минималне зараде.
  • Породиљама које нису запослене обезбедити једнократну помоћ од 50.000,00 динара.
  • Обезбеђење услова да сва деца по бенефицираним условима буду обухваћена предшколским образовањем.
  • Једнократна новчана помоћ сваком детету од првог до осмог разреда основне школе (по 6.000,00 динара).
  • Посебна брига за побољшање материјалних и друштвених услова за живот Рома и допунске стимулативне мере за децу Рома ради укључивања у процес образовања и васпитања.

               11.)

                Омладина и спорт :

  • Посебну пажњу посветити младима, од јаслица до факултета.
  • Да бисмо имали физичи и ментално здраву нацију неопходно је активно укључивање породице, васпитача, социјалних радника, психолога, педагога, здравствених радника, просветних и културних установа, спортских организација и клубова, до државе и државних институција уз све видове превентиве и едукације, максимално ангажујући сретства информисања ( електронске медије ) и све друге субјекте да би младе спасили последица наркоманије, алкохола, криминала и сличних негативних појава.
  • Још једном наглашавамо потребу обнове постојећих и изградњу нових спортских објеката.
  • Афирамција најуспешнијих спортских, културних, техничких, васпитних организација, колектива и појединаца, уз матерјалну помоћ и стимулативне награде.
  • Помоћ развоју спорта у сеоским срединама.

               12.)

               Заштита животне средине:

                Обезбеђивање услова за здравију и лепшу животну средину у граду и селима (уређење излетишта Борковац, иградња спортско рекреативног центра, изградња базена за купање, уређење плаже и околине језера у Руми и Павловцима; чишћење и заштита водотокова; заштита од аеро загађења уградњом филтера, заштита животиња…)

  • Заштита културних и историјских вредности; очување традиције и сећања на знамените личности Општине Рума из прошлости, историјске личности и изградња спомен обележја и сл.

       

 

         

 

          13.)

         Однос према избеглим, прогнаним и расељеним лицима:

                Изналажење услова и правног саветовалиштва за помоћ избеглим и прогнаним лицима преко Републичких институција за њихово укључивање у све токове друштвеног живота у граду и општини :

  • решавање имовинских питања у Републикама и Покрајни из којих су прогнани.
  • решавање радног стажа и пензија.
  • решавање здравствене и социјалне заштите.
  • материјална помоћ старим, изнемоглим лицима која су без било каквих новчаних примања и решавање њихових стамбених питања.
  • решавање запослења под једнаким условима за све грађане.
  • стимулисање избеглих и прогнаних лица за живот и рад у селима.

           14.)

           Јавност у раду:

  • потпуна слобода, независност и објективност у информисању медија, без утицаја партократије.
  • непосредни контакт функционера са грађанима кроз пријем странака.
  • општински функционери требало би да одржавају на свака три месеца јавне трибине о извршењу планова рада и о актуелним проблемима у граду и селима.
  • сарадња са информативним организацијама и медијима.

Ради безбедности грађана, личних слобода, заштите имовине, спречавања корупције, користољубља, криминала свих врста, злоупотребе од стране појединаца и организованих група успоставиће се непосредна сарадња републичких и покрајинских органа и организација са органима општине (МУП, Министарства, правосуђе и друго)

 

           15.)

           Сарадња са другим срединама:  

Кроз  асоцијацију градова и општина треба се заложити за потпуно поштовање устава и закона и за равномеран развој региона и општина уз неопходну аутономност општина. Такође треба развијати сарадњу са асоцијацијама  грађана из других општина у Републици Србији.

            16.)

            Задатак Скупштине општине:  

Скупштина Општине треба да обавеже своје  посланике у Народној скупштини Републике Србије да се покрене поступак за измене и допуне Закона, да се Руми врати Основини суд и статус града Руме.

                                                                                                             Стево Јурић       

 

ПРИВАТИЗАЦИЈА 13. децембра 2011.

Filed under: 04. Економија — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

У „Блицу“, бр. 5329, од 11.12. ове године, на страни 5, објављена је иницијатива Покрета акционара, радника и синдиката Србије „који се залаже за поништавање Закона о приватизацији и ревизији свих приватизација у Србији.“

Овај Покрет основан је дан раније, 10.12. 2011. у Крагујевцу. Залагање овог Покрета је и измена Закона о реституцији којим ће бити омогућено враћање друштвене имовине радницима од којих је она отета..

Наше Удружење подржава ове захтеве. Подсећамо да смо у ранијим обраћањима јавности истицали проблем приватизације. Приватизацијом је одузета имовина од огромног броја радника и иста поклоњена или продата у бесцење бмалом броју тајкуна. Имовина је била економско власништво радника са којом је од рада живео велики број породица у Србији. Уместо да радници постану акционари и на тај начин постану и правни власници имовине, остали су без акционарског власништва и тако су постали само радна снага као роба. Држава је лош послодавац. Приватизацијом је разорен привредни систем пре стварања новог.

Приватизацијом је суштински поништено право на рад тиме што су средства за рад одузета од радника без икакве надокнаде. Ако се Законом о реституцији враћају средства онима чија су била пре одузимања, онда и друштвена средства одузета од радника требало да се њима врате или надокнаде.

Само, свако враћање не треба да буде на терет будућих генерација. Оно што држава узме, поштено би било да врати.

                                                                                              Дамњан Раденковић

 

MOЖЕ ЛИ ИСТИНА ДА ПОБЕДИ? 10. новембра 2011.

Filed under: 03. Политика,04. Економија — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

Сви учесници у будућој трци за освајање власти, на свим нивоима, углавном ће понудити програме који су већ сада далеко од реалности, далеко од – и с т и н е. Основно полазиште је, ако се грађанима каже сурова истина, не само што ће бити велика апстиненција бирачког тела, већ ко би то, уопште, прешао цензус од 5%? Иако је то потпуно погрешно полазиште, зарад цензуса и власти  више се слушају савети добро плаћених маркетиншких агенција, домаћих и страних, него интереси и потребе грађана. Већ сада је сасвим извесно да ни једна политичка групација неће поћи од тешке дијагнозе реалног стања, како би предложили дуготрајну, болну, али једино могућу терапију.

Ако се успостави права дијагноза, са очајном, тешком крвном сликом, економски, технички, демографски, социолошки и психолошки конзилијарни налаз био би, укратко, следећи:

  • Економски смо опустошени (опљачкани) и разорени;
  • У финансијском колапсу смо – од занатских радњи до државног буџета;
  • Социјално смо најугроженији у односу на окружење, а посебно у односу на Европску Унију;
  • Демографски губимо свој национ и, као нација, за 30 година српски народ ће бити мањина у сопственој земљи;
  • Статистички показатељи исказују стопу незапослености од 22%, а реална је 45%;
  • Велика незапосленост младих (60.000 са факултетским дипломама) и грађана у најбољем радном и животном добу;
  • Образовање на најнижим гранама после Другог светског рата, иако младост, неповратно, одлази ван граница државе;
  • Здравство маргинализовано и гурнуто папиролошко-бирократизоване воде, ане примарно окренуто потребама грађана – пацијената;
  • Међу водећима смо у Европи по конзумирању алкохола и дроге, али смо зато међу последњима по потрошњи меса;
  • Угрожена лична и свака друга безбедност грађана;
  • Корупција и криминал се шире као незаустављиви карцином и нагризао је све поре друштва; а то полази, пре свега, од врха државе;
  • Недефинисан, сем реторички, политички систем;
  • Недефинисани односи са суседима у региону и недефинисана граница…итд.

Општи конзилијарни закључак је: да уместо политичара поцрвене огледала у којима се огледају, јер и огледала имају образ.

Која је терапија?

Само истинито сагледавање реалног стања у реалном, садашњем, времену може упутити на терапију која ће бити дугорочна, са великим жртвама. Али за то сада не помажу маркетиншке агенције, већ скуп свих државотворних (не само страначких), патриотских, образованих и стручно доказаних, још увек морално чистих и чврстих, умних глава.

Само такав скуп умних глава може да сачини реалан дугорочни програм / пројекат / стратегију за лечење и релативно оздрављење државе, грађана.

Пролазећи кроз  такву терапију сами себи дижемо рампу за улазак у свет развијених земаља ЕУ, САД, Кине, Русије…а да не чекамо 9. децембар 2011.године, да ли ће нам Савет министара ЕУ потврдити статус кандидата за чланство у ЕУ без датума за почетак преговора.

Са оваквом дијагнозом и папиром о статусу кандидата за чланство у ЕУ исто је као када би опаку болест лечили андолом.

Зато се сваки програм било које политичке групације који не уважава садашњу реалност, своди на списак неискрених жеља. Програми су обично униформни.

  • Чланство у Европској Унији;
  • Косово је саставни део државе Србије;
  • Привлачење страних инвеститора;
  • Основни стубови спољне политике су ЕУ-Брисел, Вашингтон, Пекинг и Москва;
  • Борба против организованог (вероватно и неорганизованог) криминала и корупције.

И, ту је, како то неки страначки лидери у последње време посебно истичу, „тачка“.

Дијагноза нашег стања више не трпи стереотипе и импровизације. Зато, с правом тражимо и захтевамо, конструктиван, на консензусу свих политичких субјеката заснован аналитички, стручан, добро промишљен пројекат – стратегију за очување државе Србије и њеног даљег опоравка и развоја.

Оканимо се заблуда и јалових политичких реторика, окренимо се реалном животу.

Дијагнозу знамо. Тражимо најбољу терапију.

                                                                                                                         Стево Јурић