РУМА via СРБИЈА

За мислеће људе

SLIKA JE U OKU POSMATRAČA, ALI I U POSMATRAČEVOM UMU… 7. децембра 2014.

Filed under: 05. Култура — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

Jedan minuciozni prikaz atraktivne izložbe u beogradskom Narodnom muzeju: kralj slikarske apstrakcije, Pit Mondrijan, “Slučaj Kompozicije II“.

Analitički skalpel: oko i znanje  našeg mladog sugrađanina Milana Mirkovića.

http://perpetuum-m.blogspot.com/2014/12/slucaj-kompozicije-ii.html

 

Advertisements
 

ТАЧНО У ПОДНЕ : ЈУБИЛЕЈ, РЕЧ И СРЦЕ 24. новембра 2011.

Filed under: 05. Култура — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

Јубилеј поводом 150 година читалишта у Руми, пригодном свечаношћу обележила је јуче у подне, 23.11. а године ове,  Градска библиотека “Атанасије Стојковић“. Историјски и архивски  извори бележе да је прво читалиште у Руми основано 1861. године. Оснивање румског читалишта ударило је темеље организованој набавци и дистрибуцији књига и новина у нашем региону али и шире. А све то и данас траје, саременије, развијеније, боље.

Колико су ти темељи јаки доказује успешно, надахњујуће трајање ове институције. Све до данашњих дана, у готово љубоморној битци за сваког читаоца или аутора који жели да се баш у овој институцији промовише, Градска румска Библиотека је прави светионик културе у поплави нових медијских израза који харају двадесетпрвим веком. Ово, готово бесомучно харање, срећом, губи битку с књигом, с писаном речју. Гости и честитари на свечаности су то најбоље потврдили. Нису само дошли „ у гости“, што би ка’зли Сремци, него су донели своја срца на длану у виду изговорених речи кроз факта о читању, читалаштву, читалишту… а дарови су само прикладно пратили догађај.

У Читаоници Библиотеке ( да, јако су заслужена ова велика слова) , после уводног и поздравног  говора господина Жељка Стојановића, директора ове институције, као и председника Општине Рума, господина Горана Вуковића, својом Беседом о књизи академик Миро Вуксановић донео је величанствено светло о писаној речи и књизи као њеном чувару, као први поклон Румском Читалишту. У Беседи је леонардовским нијансама показано благо какво је књига, фином нити нацртано као победник над писменошћу информатичке технологије оличеној у диску.

Други поклон из руку академика Вуксановића, не мање велики и битан, је књига у издању Матице српске – Библиографија издања из свих земаља и на свим језицима које је походило дело Нобеловца Ива Андрића, а поводом, такође великог, овогодишњег јубилеја – 50. година Нобелове награде… Ову књигу обилне грађе, али и импозантног физичког обима, пратило је још 149 књига у поклону Матице српске и тако је свака година слављениковог трајања добила, ето, књигу.

О историјату читалишта и читаоница у Срба проф. др. Десанка Стаматовић је минуциозном прецизношћу, уосталом као и у својим књигама и научним радовима о истој теми, показала историјско – културолошки значај читалишне културе.

О будућности књига и библиотека  проф. др. Жељко Вучковић (Катедра за библиотекарство, Педагошка академија, Сомбор) је правим малим дуелом са информатичком технологијом показао колики је рат за данашњег читаоца у разноликости медија који се читањем конзумирају. Али, срећом, писана реч, књига, и све чиме се пише – од камена, гушчијег пера, оловке… до тастатуре  мора да се      чита.

Уметнички део програма приредили су Марија и Бранислав Цвијић и  Александра Караџић, све млади и успешни људи, музички уметници из Новог Сада..

И, на крају, мали коктел за присутне, међу којима је било много гостију из о библиотека околних средина… разговори свечара, честитара и публике у неформалној атмосфери…, ма, таман за пуно срце. Много је таквих пуних срца било јуче тачно у подне….

Аутор ових редова (60) је, као сасвим мало дете, јако давно крочио у румску Библиотеку – Читалиште и никад из ње ментално није изашао, колико год да није физички био у свом граду…

            Толико о снази темеља старих 150 година.

                                                                                                   Мира Швоња

 

 

ВЕЧЕ СА ФИНИМ ГОСПОДИНОМ 23. октобра 2009.

Filed under: 05. Култура — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

dragan tomasevic 009

Градска библиотека у Руми заиста зна да својој публици направи многе доживљаје за памћење. Најлепше од свега је што те доживљаје имамо све чешће и чешће, мада лепоте никад доста. Кишне вечери, четвртка, 22.октобра, верно читалиште имало је диван угођај  уз поезију која ублажава ову нашу пусту, мучну и неизвесну свакодневицу.

Представљена је шеста књига поезије „Коцкице изгубљеног мозаика“ (једанаеста по реду у едицији Завичајни писци) господина Драгана Томашевића у издању Градске библиотеке. Да ли је лепша за душу или за око процениће они који је буду читали и гледали. А и душа и око ће доживети лепоту, јер су се и песник и издавач и уредник и дизајнер и рецензент и штампар, изгледа, утркивали ко ће боље урадити свој посао.

Током вечери слагале су се и коцкице које су говориле како је књига настајала (г-дин Жељко Ковачевић, директор Библиотеке), шта садржи, уз осврт на досадашњи песников опус и пут (г-дин Стеван Ковачевић) а прочитана је и рецензија књиге (из пера г-це Драгане Ћатић). Глумац Бранко Јовичић и песник и библиотекар Драган Јанковић, надахнути самом вечери а, иначе, уметничке душе обојица, дотакли су се читањем песама из „Коцкица изгубљеног времена“ Томашевићевог финог, господственог света.

Тај свет је изаткан од мноштва коцкица мозаика његових осећања сакупљаних кроз мозаик његових стаза живота. Рођен је1933. подно Копаоника, у Селишту, код Куршумлије. Као да је својим  именом и Селиште најавило Томашевићеве сеобе све до равног Срема. А шта је све упијао кроз сеобе и вишедеценијску сремску животну причу показале су нам и његове предходне књиге : 1988. Још једном јесен, 1993. Седам Влашића, 1995. Златни чвор, 1999. Господин Пан Панонски, 2008. Кумови звезде Данице. У Удружењу је књижевника Србије.

У „Коцкицама изгубљеног мозаика“ мозаик Томашевићевог стихоплета шета нас земљом као материјом али и као географијом, посебно Срема, везујући нас за историчност стваралаштва и стваралаца, мале-велике животе обичних људи, митско-паганско у нама и око нас…Његов, нпр., Homo Balcanicus последњи, који нас води кроз цели Глобус наш – води нас и директно у Васељену. Књига је тако  подељена по сегментима емоционалне раздаљине и рационалне мерљивости да нам је пут ка прочишћењу душе загарантован (Буђановци – јер је тамо Томашевић оставио лепих година предавајући биологију; Епизодисти; Ходочашће; Карловци, Сирмијум; Фрушка гора; Звона)…

Фини господин Томашевић заиста је овом прелепом књигом показао да јесте први међу једнакима што се тиче Руме и њеног песничког еснафа. Такође нам је показао да стварно, борама мерљиво, време једино нема утицај на наше унутрашње време које понесемо рођењем, и на љубав у којој  је порекло свега што јесмо.

У очекивању нове књиге, све честитке господину Томашевићу за пружену лепоту, и његовом издавачу за лепу књигу.

 

СРДАЧАН СУСРЕТ СУДБИНСКИХ СРОДНИКА 10. октобра 2009.

Filed under: 05. Култура — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

Вече уочи михољских Задушница уприличено у Градској библиотеци у Руми, лета господњег овог, остаће запамћено као сусрет браће која су се негде у времену и простору губила и  налазила, већ како им је судбина намештала. И увек изнова препознавали су се као истински најрођенији, без остатка, ма како би  наум раздвајача смислио неки други план.

bookУ издању „Логоса“ представљена је „Енциклопедија Руске филозофије“ јединствена по садржају и обиму. У рекордном року се појавила код нас – превођена је две године (Французи су је узели раније а још је преводе !).Румски гости су је представили у најбољем светлу и објаснили њено место у руској и светској енциклопедистици и лексикографији. Такође је ова чудесна, капитална књига рекордно брзо презентирана у Руми, непосредно после презентације у Коларчевом народном Универзитету у Београду.

После уводне речи господина Жељка Стојановића, директора Библиотеке, уз најавеу учесника, госте је поздравио срдачно потпредседник СО Руме, господин Драган Кардаш, нагласивши такође да Рума постаје веома значајно културно стециште целог региона управо због честих културних садржаја попут оваквог. Да је тако показало је присуство и публике из Београда, Шапца, Инђије, Ирига…Потом је господин Стеван Ковачевић дао кратак поглед на ову књигу, значај и подухват њеног издавања.

А онда су пред публику изашли гости : Михаил Маслин, доктор филозофије Московског државног Универзитета Ломоносов, редактор овог издања Енциклопедије; Петар Апришко, доктор филозофије,члан уређивачког одбора; Петар Калитин, доктор филозофије, професор на МГУ; Анастасија Гачева, доктор филолошких наука, старији научни сарадник Института за светску књижевност Руске академије наука (оба њена родитеља су уписана у Енциклопедију !); Радослав Божић, професор Руског језика у румској гимназији, преводилац Енциклопедије; Владимир Меденица, наш Румљанин, некадашњи гимназијалац, филозоф, власник „Логоса“, издавач и преводилац Енциклопедије уз присуство госпође Мирјане Грбић, симултаног преводиоца.

Вече које су приредили говорећи о Русији, руској души, руској филозофији, енциклопедији, положају данашње Русије али и положају руске филозофске мисли на домаћој и светској сцени, садашњем  односу и потреби надградње будућих односа наша два народа у светлу чињенице колико смо слични, готово исти… Занимљива теза да је руски човек човек крајности и да се у просечности не сналази, па стога ни у тржишној економији која „изравнава“појединца и своди га на просечност, као и теза (мото на почетку Енциклопедије говори о погубности општости по појединца, из менталне ризнице Достојевског), да да без свељубави, опште брижности, саборности ништа није могуће и води ка пропасти, изазвале су и дискусију са публиком пред крај вечери. Присутни нису ни осетили да су госте слушали пуна два сата а још су научили нешто више о себи…

Шта додати ? Честитати Румској библиотеци на оваквом потезу и – чекати следећи. Само да буде што пре.

 

Енциклопедија руске философије 7. октобра 2009.

Filed under: 05. Култура — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

Градска библиотека у Руми почаствована је чињеницом да ће прва после Коларчеве задужбине бити у прилици да представи један издавачки подухват који ће, сасвим сигурно, бити један од хитова овогодишњег сајма књига.

Реч је о “Енциклопедији руске философије“ коју су, две године после московског издања, за српске читаоце објавили београдски издавачи Логос и Укронија..

“Енциклопедија руске философије“ представља до сада најпотпунији преглед руске филозофије  од почетка њеног уобличавања (11. век), а зашто видећете уколико дођете у Читаоницу Градске библиотеке у петак, 9. октобра у 19 часова.

На “Енциклопедији руске философије“ радила је влика група водећих стручњака  и познавалаца историје руске филозофске мисли  са Философског факултета Московског државног универзитета (МГУ), Института за философију Руске академије наука (РАН), Института за светску књижевност РАН, те многих других високошколских установа Москве, Петербурга, Нижне Новгорода, Ростова на Дону, Јекатерибурга и других градова Русије.

“Енциклопедију руске философије“ представиће Михаил Маслин, доктор философије, шеф катедре за руску философију на МГУ и редактор овог издања, Петар Апришков, доктор философије, члан уређивачког одбора, Петар Калитин, доктор философије, професор на МГУ, Анастасија Гачева, доктор филолошких наука, старији научни сарадник Института за светску књижевност Руске академије наука, Радослав Божић, преводилац, Мирјана Грбић, симултани преводилац и Владимир Меденица, издавач и преводилац.

 

А Б В Г Д Ђ Е Ж З… 9. септембра 2009.

Filed under: 05. Култура — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

GetImage.aspx

Далеке 1967. године УНЕСКО је прогласио 8. септембар за међународни дан писмености. Као и све што су УН  и њене агенције прогласиле вредним за обележавање и овај дан је глобална фешта. А фешта ће служити да се разни одговорни за описмењавање неписмених у свету сликају и дају реторичких изјава у већем обиму. То  како је, нажалост, неписменост и даље присутна, али да се чинило и чиниће се све што ће ту  појаву неутралисати, тј. смањиће се број неписмених, одредиће се нека година до које ће  с в и  бити писмени…посебно ћемо се наслушати ми у Србији. Зашто баш ми у Србији ?
Зато што Србија најчешће воли да гаји своје проблеме, посебно оне који, на неки начин, могу бити корисни.У Србији има  1,3 милиона неписмених. То су они, који,по дефиницији која је устаљена у нашој земљи,  немају ни дана школе али и они који имају незавршену основну. А цифра је језива  јер, плус-минус,  тај број је скоро четвртина бирачког тела ! Уз сво уважавање чињенице да су у том броју и малолетни (њих  је мање!) или да је, можда, више оних са недовршеном основном школом, као и тзв. маргиналних група. А тек питање просека њихових година…
Који се ту проблеми гаје ? Прво, неписменима је врло лако манипулисати у шта смо се уверавали потоњих пар деценија на разне начине (ратови, избори…) Друго, на рачун те друштвене групе увек се генеришу нека средства, новчана, или других врста материјализације, која баш нешто и не заврше тамо где су намењена.
Посебна прича је недостатак здраве и делотворне стратегије у искорењивању неписмености, потом политике њеног спровођења, оперативних, језгровитих, за државу  јефтиних  а за кориснике – б е с п л а т н и х  модела за брзо деловање. И, на крају, али подједнако важно, општедруштвени консензус да се 1, 3 милиона људи не држи у страховитој  н е р а в н о п р а в н о с т и  у односу на остатак популације. Зар се немаром према овом проблему не гаји кршење  е л е м е н т а р н о г   љ у д с к о г  п р а в а   на  писменост и образовање ?
Генерална скупштина УН прогласила је (глобалну, наравно) Декаду писмености 2003-2012. Колико је на њој порађено у Србији ако податак о 1,3 милиона неписмених слушамо већ пар година ? Актуелни министри за науку и технолошки развој (тај је и потпредседник Владе Србије), културу и образовање ову Декаду  треба да ставе у позицију приоритета  с в и х  приоритета. Да неписмени људи не губе корак од седам миља у односу на остале ! Колико би се ту само запослило незапосленог образовног кадра… ?
Декада још траје. А траје и неписменост милион и тристотине хиљада људи. Докле и зашто ?

 

ПОЕТСКО МУЗИЧКИ МАРАТОН, ПРВИ ПУТ 5. септембра 2009.

Filed under: 05. Култура — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

KNJIZEVNO 1

Први дан септембра, година текућа.Деца кренула у школу, вечери су помало хладне…Зимнице, као први знак јесени, шире своје заносне мирисе и у предвечерја. Румско културно – спортско лето ближи се крају.
А онда лагано, из песничког срца, покрену се једна лепа, племенита  идеја, нарасте и материјализује се у Поетско музички маратон, будућу традиционалну манифестацију која треба да постане један од заштитних знакова нашег града.

KNJIZEVNO 2
Власник идеје, наш суграђанин, песник, боем и библиотекар је господин Драган Јанковић, познатији као Јање (45), бар у круговима у којима се креће. Такође је власник и три књиге које је до сада издао, четврта је ускоро на помолу. Одавно је члан Удружења писаца Србије, био присутан на неизбројивим књижевним манифестацијама диљем бивше и садашњих земаља нам, идејни творац многих догађања из културе, одличан модератор књижевних вечери у Градској библиотеци и – диван тата двема девојчицама.
Осим што је све то, господин Јанковић је и сасвим несебичан човек. Идеју о песницима са свих страна који би сатима, маратонски, рецитовали своје стихове,  праћени лепом музиком, дружили се једни с другима и са публиком, овај песник је поклонио својој Руми. Пројекат је изложио градским општинарима и они су, на челу са господином Светиславом Дамјанчуком, ушли у његову реализацију принципом речено-учињено. Све се  брзо и добро договорило, медији су урадили свој део посла и Маратон је рођен.
Први дан септембра, 20 часова, градски трг. Дискретна музика, испред већ познате нам позорнице за КСЛ 2009. педесетак столица за госте. И, на све стране
– песници. Од најстаријег Ђорђа Вимића, до најмлађе, девојчице Драгане Чупић, ученице трећег разреда основне школе. Углавном Румљани, а било је и песника из Ср. Митровице, Платичева…знаних и незнаних, разних стилова и тема, са издатим књигама или их тек припремају. Био је чак један који је симпатично признао да је своје три песме, ето, написао непосредно пред Маратон и у току њега, чекајући свој наступ (Никола Милошевић). Смењивао се блок песама са музичким блоком.
Програм је трајао преко два сата. Седамнаест песника маратонисало је за публику, шетаче, љубитеље поезије, радозналце. Весело друштво потом е отишло у Клуб “S”, где се дружење, уз коктел, наставило до зоре.
Ето, доби Рума још један разлог да нам у њој буде лепо. Поготову што је намера да се ова манифестација од наредне године пресели у Борковац и добије још једну димензију. Појавила се и идеја да се обједини са борковачком  ликовном колонијом јер су им термини одржавања блиски.
Но, лед је пробијен, а новорођеној румској будућој традицији желимо дуг и срећан живот.