РУМА via СРБИЈА

За мислеће људе

НАГРАДА РУМЉАНИНУ 17. септембар 2010.

Filed under: 08. Занимљивости — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

Трећа награда за песму са конкурса

„Кочићевим сатиричним пером“ 2010.

Објављено 2. септембта 2010. у “Сатир Арту”.

Трећа награда за сатиричну песму 2010. године у Челареву (код Новог Сада), на конкурсу „Кочићевим сатиричним пером“ међународне културне манифестације „Кочићеви дани“, девете по реду, припала је нашем суграђанину Ђути Шеферу Сремцу . Честитамо!

Ђура Шефер Сремац (Рума):

ГРЕШНА КЕРУША СЕКА*

СEКА ми је здраво добре душе –
блато ми је стигло већ до гуше.

Европи је памет у топузу,
главу правде пришила на – гузу.

Чему право, устави, закони!?
Царство буџе већ једном потони!

Шта ће нама пасоши и визе
кад пас нема за шта да угризе.

Од Косова знамо јад и беду –
Царство паде! Шта је сад на реду!?

Преци данак плаћаше у крви,
прав(д)ом роба цео свет нас мрви.

Од времена чукун-чукун деде
ми служимо (ј)европске међеде.

О, како је брижан братски НАТО –
бомбама засеј’о њиве, бато!

Аој правдо, разуздана, пуста,
свака шуша тура те у уста!

Грип, вакцине – трице и кучине,
слатке паре светске медицине!

Не треба нам домаћи фикс, трип –
увозимо птичје-свињски грип.

Сиротињи треба свињска куга,
гроб ће је излечити од дуга.

Баш ми драго испосничкој души –
уценама Европа угуши!

Рај нам, најзад, стиже – клима тропска:
мој је роштиљ – ватрица (ев)ропска!

Угледах се на пужа голаћа –
немам кућу, још сам и без гаћа!

О, глупости, кол’ко глава имаш!?
Од кловнова светских – орден примаш!

Политику никад нисам вол’о,
пружала ми само – дупло голо.

Баш је светска… – дама, грешна СEКА,
испред бурдељ-банке свет је чека!

СEКА, шмизло, к’о пас бих те гриз’о
од милине – језик бих прегриз’о!

О, када ће доћи бајно време
без језика – да лажи занеме!?

* СEКА – скраћеница (Светска Економска Криза)

 

МАЛО ИЗ ИСТОРИЈЕ РУМЕ И СРЕМА, ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ… 26. август 2010.

Filed under: 08. Занимљивости — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

(Одломак из зборника радова са симпозијума  „Срем кроз векове“ издање Београд- Беочин 2007, Вукова задужбина. Председник уређивачког одбора академик Дејан Медаковић; уредио др. Миодраг Матицки; за РУМАГАЗИН приредио Михаљ Балог.)

Правни положај градова у Сремској жупанији био је доста различит. Вуковар, Илок и Шид имали су само урбаријални уговор са својим спахијама, који су обнављали после одређеног броја година, док су Рума и Ириг имали „вечите“уговоре који су,  обзиром на немогућност мењања клаузула у њима, били повољнији од урбаријалних уговора. Са друге стране, правно гледано, сви уговори трговишта (лат: oppidium) без обзира на статус су привилегије, сличне онима које су издаване слободним краљевским градовима у Угарској. Трговиштем је постајало оно развијено насеље које је могло да обезбеди барем један вашар годишње!

У погледу броја становника упоређивањем два пописа из 1789.и 1810. године,  сремска трговишта у Жупанији имала су следеће податке: Вуковар:  1789. год. – 3.065 становника; 1810.год. – 3.757; Ириг: 4.121 наспрам 3.544; Илок: 2034 напрема 2994; Рума: 3894 према 5477; Шид: 2.187 потом 2952 становника.

Ириг има драматичан пад броја становника услед катастрофалне куге 1795.године, Вуковар једва приметан раст, Илок и Шид нешто већи пораст. Сталан успон броја становника имала је само Рума чије се становништво готово удвостручило за тих нешто преко двадесет година. Но, опадао је број српског живља у Жупанији док се истовремено повећавао број Немаца, Мађара, Словака и Русина.

 

6. април 2010.

Filed under: 08. Занимљивости — РУМА via СРБИЈА @ 6:22
Tags: , , ,

Технике подсвесне комуникацијe

Прва е-књига на нашем тржишту која комбинује најсавременија знања из области прикривеног, подсвесног утицања.

Као неопходан водич за сваког ко жели да започне успешну каријеру, заради још више, или освоји особу о којој сања, ова књига је већ у претплати постала хит.

Ако сте се икада интересовали за НЛП, конверзационе или сублималне метода хипнотичког утицања, онда уз ову књигу имате могућност да за кратко време савладате најбитније и најмоћније технике и вештине убеђивања.

Савремене методе продаје и врхунске вештине завођења – једна књига за све технике.

DEMO - 3 poglavlja, 37 strana - Knjiga: NLP, hipnoza i tehnike podsvesne komunikacije

 

Афоризми 21. септембар 2009.

Filed under: 08. Занимљивости — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

Raspad Jugoslavije najteže je pogodio Srbiju. Njoj je pripalo najviše Srba.

Amerikanci brane svoju otadžbinu gde god se ona pojavi.

Sve ima svoje granice. Osim Srbije.

Branićemo svaki pedalj naše zemlje. S posebnim osvrtom na onaj koji nam je
preostao.

Mi Srbi smo svaki čas dizali ustanak. I jači narod bi se iskilavio..

Srbija će postepeno ulaziti u Evropu: deo po deo.

Srbija treba DA bude uređena zemlja. Da se NE brukamo svaki put kad nam
dođe okupator.

Navalite na Srbiju! Još malo pa nestalo.

Granice Srbije stežu obruč oko Beograda.

Okupator će se pre ili kasnije pokajati. Niko se ovde nije usrećio.

 

Посетница или пoДсетница 17. јул 2009.

Filed under: 08. Занимљивости — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

Ноћос сам гледао безвезни амерички филм, од оних кад главни јунак кока све редом, а њему не може нико ништа. Што би смо рекли уобичајена глупост њихове филмске индустрије после чега је човеку криво што је изгубио време макар и од спавања.
Овај пут нисам себе прекоревао што гледам свашта, већ сам размишљао о преводиоцу и језику.
Два пута ја употребљена реч „подсетница“ да би се означила она картица са именом и презименом коју ја зовем „посетница“ значи без д. Зовем је тако јер знам порекло те речи. Накада, кад се у високим друштвеним круговима ишло у посету, посетилац  је домаћиновом слуги на послужавник стављао на картончићу исписано (одштампано) своје име и газда је одлучивао да ли ће госта примити или не. Тако смо ми наследили ту реч за тај појам па је сасвим нормлно да се пише и изговара без д. business-card copy
Даље ме мисао одведе од преводиоца (кога сам осуђивао) до размишљања о језику. Сада нам посетница не служи за сврху какву је имала некад, сада то парче хартије поред имена има и других података: адреса, телефон, обично приватни и службени, и некад још море других података. Тај картончић више нема ни сврху коју је имао некад, сад нам стварно користи да се подсетимо о неком податку онога ко нам је дао, шта? Посетницу или подсетницу. Можда преводилац филма није погрешио. Можда се држи принципа да је језик жив, да се развија и да то парче папира сада не служи за посете, већ за подсећање.
Да ли тако сме да се ради? Ко има право да у језику озваничи оно што живот мења? Волео бих да ми одговори неки стручњак за језик.

 

PTICA DODO 19. јун 2009.

Filed under: 08. Занимљивости — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

DodoU nečemu  što se zove Dodo’s Life Guide (sećate se ptice Dodo iz „Ulice Sezam“?) pojavila se zanimljiva teza: da je ljudska vrsta u odnosu na ostale vrste na Zemlji, iako najsavršenija, ustvari VRSTA S’ GREŠKOM. I da će se Majka Priroda, kao što to već radi sa svakom deformacijom, potruditi da tu nepodobnu vrstu eliminiše. Kao robu s’ greškom.
Ta vrsta se, recimo, previše namnožila, problematična je sa modelima i načinima reprodukcije (primer kloniranja !), destruktivna je prema životnoj sredini i jedinkama iste vrste (ratovo!), itd..
I kad Majka Priroda eliminiše ovu vrstu, kao i sve nepodobne do sada, kad ostavi u sebi samo podobne vrste opet će biti veličanstveno bujna, bogata i NORMALNA.
Šta vi mislite o tome?

 

In&Out

Filed under: 08. Занимљивости — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

in

IN

-Не бацати смеће, ситне папириће, опушке, згужване папирне марамице нигде осим тамо где је предвиђено;
-Учествовати на сваки начин у Eкотопији – пројекту чисте Србије, да нам чистоћа и хигијена не би биле – утопија;
-Гасити мобилне телефоне тамо где се то тражи, поготово где су разни апарати. Опасно је то не урадити због сопственог здравља;
-Прошетати до најближег парка, сести на клупу, читати књигу и тако ухватити пролећно сунце, ако га има;
-Читати „Румагазин“.

OUT

out

-Седативи купљени у апотеци. Чај од липе, незаслађен, са млеком, има исто дејство;
-По сваку цену куповати робу стране производње само ради снобизма;
-Лепити плакате на плакате, на плакате … по старим румским фасадама;
-Показивати све своје комплексе вожњом јаких мотоцикала без ауспуха и пуним гасом. Делујете болесно ако то радите;
-По сваку цену, мрцварењем сопствених родитеља, постићи свој циљ. Родитељи су вас родили, за остало се потрудите сами!
-Паркирање аутомобила на зеленим површинама, пешачким и бициклистичким стазама. Није тешко бити фин!