РУМА via СРБИЈА

За мислеће људе

ЈУНИОР 2. септембра 2013.

Filed under: 15.Србија данас — РУМА via СРБИЈА @ 6:22
Tags: , , ,

Јутрос је, септембра другог, године текуће, на Oпскурној ТВ број 1 гостовао Јуниор партије која окупља најстарију српску  популацију.

Опскурна ТВ је опскурна јер опет је “најомиљенији“ reallity show на њеном главном а не на њеном сопственом reallity каналу. Али зато Опскурна ТВ  у свом јутарњем програму доводи “мајсторе заната“ из политичког миљеа Лепе Земље Србије Која Нема Државу, да нам  објасне шта нам се у Србијици дешава. Зато изјутра, понекад, вреди гледати Опскурну.

Елем, нареченом Јуниору постављана су разна питања, махом наслоњена на излагање главног “мајстора заната“ (ако је он, уопште, главни…) са једне друге опскурне ТВ, предходне вечери. Пажњу овог аутора привукао је Јуниоров одговор на питање шта он, Јуниор, мисли о наведеном излагању. А он рече (и жив остаде, ма, млад је он…), парафразирано, да нико таква излагања не може узети за озбиљно јер су к’о лоше грађевине : данас се саграде а сутра сруше. Преведено: ко уопште може у Србијици узимати за озбиљно данашње изјаве политичара када сутра од изјава ни трага ни гласа у реализацији…?

Еееееј, Јуниоре, шта ти то рече, бре?

Јел’ ти то рече нама, да јесмо у праву када тврдимо да су нам изборни закони толико сакати да гласањем за појединца који после гласања гради коалиционе споразуме и још свашта нешто лошег о чему нисмо ни сањали кад смо заокруживали број на листићу, јесте тачно? И не само то, него и то да се наш глас уновчава да би се данас изјављивало једно а сутра радило друго? Па, јел’ зато ти, Јуниоре, причаш да неколико јаких јавних предузећа могу да донесу новца Србијици онолико колико не треба да се потражује од Светске банке јер ћеш сутра урадити нешто друго? Нпр, измонополисати још неку кинту  наметањем још неког обавезног плаћања у Пошти?

Па, бре, Јуниоре, наш здрав разум јесте на историјском минимуму кад “мајсторима заната“ у политици допуштамо овакве изјаве, ал’ наш здрав разум још постоји, бар у траговима.

Ти си, Јуниоре, само јутрос показао оно што тај наш здрав разум, бар у траговима, схвата: да сте сви заједно једна распуштена банда која је од ЛЗСКНД* (Лепа Земља Србија Која Нема Државу) направила забран у којем само ви заиста радите шта вам је воља, а само ми остали, ми такозвани грађани са свим људским и уставним правима,  све то ваше плаћамо новцем, нервима, свакојако…

Слушајући такве као ти да би смо схватили шта нам непријатељ припрема а не зато што вас иоле респектујемо или не дај Боже, волимо, стрпљиво али жестоко скупљамо снагу за другачији расплет будућности у ЛЗСКНД него што ти и остали “мајстори заната“ можете, уопште, и да претпоставите…

 

*Као што је у Лепој Земљи Србији Која Нема Државу све ојађено, осакаћено и рогобатно, тако је и ова скраћеница рогобатна. На “брушењу“  свих српских рогобатности радимо марљиво и упорно.

Обавестићемо на време све којих се то буде тицало.

 

Отворено писмо јавности Србије 30. јула 2013.

Удружење грађана за препород                                   

Општине Рума, 22400 Рума,                                          

Железничка 16,                                                                                                                      

тел:

022 43 38 38                                                              

061 160 7 999                                                       

е-mail: udruzenje.ruma@gmail.com

 

 

Удружење грађана за препород општине Рума разматра текуће стање у Србији и на локалном нивоу на својим редовним седницама  органа УГ које се одржавају сваког понедељка. Своје закључке у низу писама, предлога, сугестија и конкретних програма слали смо неколико пута свим локалним и државним органима, парламентарним странкама и медијима. Како је све то остало без икаквог одјека и адекватне акције – овим путем Удружење се

О   Б   Р   А   Ћ   А        Ј   А   В   Н   О   С   Т   И

 

као и :

-свим парламентарним странкама Народне скупштине Републике Србије;

-Председнику Народне Скупштине

-Председнику Републике;

-Влади Републике Србије;

-медијима,

уз следећи

З   А   Х   Т   Е   В

-да Народна скупштина Републике Србије буде у сталном заседању и да се прекину све могуће калкулациоје и комбинаторике око реконструкције Владе;

 

-да се све измене и допуне Закона о Влади, као и персоналне промене у Влади заврше у најкраћем року, а најкасније у року од 7 дана.

О   Б   Р   А   З   Л   О   Ж   Е   Њ   Е

Србија и њени грађани, опљачкани, похарани и економски опустошени, не- запослени, многи болесни, гладни и жедни – не могу више у недоглед да толеришу страначко надгорњавање и лично калкулисање на политичкој сцени, уз даље пљачкање јавних предузећа, као и, ионако, осиромашених грађана. Грађани захтевају да се Влада под хитно консолидује и да се окрене животним, економским и социјалним питањима. Ова Влада је мандат и легитимитет добила на изборима и сада захтевамо конкретне мере, програме и акције за побољшање живота грађана.

Не можемо се отети утиску да се, на пример,  намерно прави атмосфера у којој се неколико дана нација “забавља“ сменом оманданта Жандармерије (знамо значај те формације у оквиру МУП-а !). Истовремено  се, на пример,  радницима који раде а не примају зараде месецима – не посвећује ни неколико сати.

Генерације младих тумарају улицама, без запослења је 68.000 њих са факултетском дипломом, таворе на евиденцији Националне службе за запошљавање са погледима упртим преко границе.

Такође, агонија око реконструкције Владе само је узела додатно време у којем и даље траје бесомучно страначко запошљавање по јавним предузећима и установама чиме се наставља даље пљачкање тих свих јавних предузећа ради пуњења партијских и страначких кāса. Зато захтевамо радикалне промене у свим државним и општинским органима јер грађани нити би требало, нити могу више, да плаћају све намете и рекете код запошљавања себе или своје деце.

Апелујемо на вас да схватите да је Србији потребан економски опоравак, запошљавање и социјално-здравствена заштита за грађане, а не летњи концерти по градским трговима. Грађанима треба посао, хлеб и лекови а разгласи и певачи по трговима – не.

Подсећамо посланике Народне скупштине, коалиционе партнере у  Влади Србије и све њене министре, да за месец дана почиње школска година, велика главобоља за родитеље, убрзо стиже и сезона грејања, припрема неопходних намирница за зиму… Како ће то себи да обезбеди 800.000 незапослених грађана, 200.000 “запослених“ али – без плата, а сви заједно су на граници социјалне беде? Уз све то, још 800.000 грађана имају кредите и недозвољене банковне минусе и тиме немају право на чекове којима би бар продужили биолошки минимум опстанка.

Због свега овога наведеног – дајемо подршку оним снагама и носиоцима функција који стварно јесу за брзе и квалитетне промене, убрзан економски развој, и који су за радикалан и коначан обрачун са онима који су опустошили Србију и са свима онима који су им у томе помагали, било преко разних агенција било законодавном регулативом прилагођеном пустошењу земље и државе Србије.

Из свих ових разлога понављамо да Удружење грађана за препород општине Рума захтева да Народна скупштина и Влада Републике Србије буде у сталном заседању и решава стварне проблеме грађана.

 

К У Л О В Г Р А Д 29. јула 2013.

http://www.youtube.com/watch?v=NdaJfUzi3hI

Немилице, кад поштен свет руча, око три поподне, Јавни сервис нас, (нас?) уредно почасти спотом о Куловграду, тј. Београду, из визуре, како се наводи, намере да се мало, ето, забавимо.

Тај бастард од спота нам се догађа од око и дочекивања Нове Ове Године…

Парада петпарачког кича, која је, ако је већ изашла из (на)ума да нас забави није требало још и да нас загади. Јасна алузија на кич, ужас, недостојност, умоболност… деведесетих – пре личи на носталгију коју Тијанић не негује само овом бљувотином. Носталгија се на Јавном сервису негује многим добрим, старим стварима, нажалост пречесто емитованим у репризама. Тако добре старе ствари постају досадне а “вађење“ немањем новца за боље и новије – већ присуствујемо кроз мењање судбине ТВ претплате а самим тим и

“ нашег права да знамо све“.

Оно што бисмо хтели да знамо – од Јавног сервиса нећемо добити, не дā Аца све што зна…. Нећемо добити ни репризе култних мајстора ума (Драган Бабић… и ини, којих више нема). Нити ишта што би хтели да знамо.

Али зато  је ту Куловград, са све данашњом Србијицом на + 42 Целзијуса, са све усијањем које прави извесна удруга звана Влада Србије у реконструкцији, са све пожарима и разним другим горењима којекуда…од природе до намучених душа…

 

СКАДАР НА БОЈАНИ 24. јула 2013.

Filed under: 15.Србија данас — РУМА via СРБИЈА @ 6:22
Tags: , , ,

Пре неки дан, у једном од јутарњих програма са телевизије са националном фреквенцијом (не именујемо јер је крајње опскурна, али изјутра уме да доведе занимљиве госте) “наступио“ је министар за грађевину и урбанизам у Влади Србије Велимир Илић. “Наступају“, иначе, свако мало пред реконструкцију Владе.

Дакле, ништа необично што се “наступања“ тиче. Али!

У једном делу “наступа“ Министар искāза следеће : Србијом кружи око десетак учесника грађевинских тендера са претњом осталим учесницима на таквим тендерима, да ће  обарати тендере уколико им се не плати 10.000 евра (по учеснику тендера) или ако они не буду “победници“ тендера.

Ни три пута прочачкати уши, ни три пута протрљати очи или се уштинути да схватиш шта си чуо!

Дакле, десетак хохштаплера у овој земљи ће  тражити 10.000 евра, или да они буду изабрани за извођаче грађевинских  радова, иначе ће тендер(и) бити оборен(и). По министровим речима ти “обарачи тендера“ имају снажне правне тимове иза себе који знају како се тендери обарају. Министар такође каже да надлежне службе раде свој посао на утврђивању чињеница о којим и каквим  “обарачима тендера“ је реч.

Министар једино није рекао да су закони ове земље у области грађевинарства и урбанизма такви да је, напросто, излазак на сцену “обарача тендера“ било питање времена. Расправа у Народној скупштини о горућим темама грађевинарства и урбанизма показује, а опозиција разапиње, да је ова област и ресор у врло ојађеном стању због вишедеценијског харача неких некадашњих “обарача тендера“ који су били врх власти, чак, а и другачије су се звали. Тај корумпирани бирократски планктон који је седео по СИЗ-овима, секретаријатима – данас одељењима за урбанизам и комунално-стамбене послове и разни фондови, дирекције за изградњу….опстаје и даље. Али, њих сад “хараче“ други. Односно, дају им инструкције и новце да раде како се тим новим харачлијама хоће.

Рума је пре пар недеља имала “задовољство“ да један такав локални “обарач тендера“ позове све румске  надлежне службе и инвеститоре на кратак и јасан “брифинг“.  Том приликом им je саопштиo како ће његова цена изградње стамбених (и пословних) објеката бити мања за скоро трећину вредности од тренутних цена. Његових cca 550 евра против cca 650-800 евра цене по м2 код других. И – тачка.

Проста економска анализа о вредности изградње једног м2  говори да улазна цена не може бити мања од cca 600 евра. У преводу: улазна цена или подразумева да новопечени “обарач тендера“ има тоне и тоне краденог грађевинског материјала, или да је перачина великог новца на видику. Шта год је – страшно је.

Министар Илић лепо “наступа“. Али, све личи да је овим новим харачлијама само дао сигнал да зна за “радњу“. А у лепој земљи Србији која нема државу и законе који је чине државом – то увек значи две ствари: или да се обавесте они који врше криминализоване радње да ће “држава“ прорадити у правцу истраге и гоњења, или да се “не заобилази“ надлежно министарство у обарачко-тендерском мешетарењу.

Шта год је – страшно је.

А лепа земља Србија без државе – ћути. 

 

‘АЛОOO, ОВДЕ СВЕТ…ЈЕЛ’ ТО СРБИЈА? 16. јула 2013.

Filed under: 15.Србија данас — РУМА via СРБИЈА @ 6:22
Tags: , , ,

Да, неко зове из разних даљина, ал’ квар је на везама…ништа не допире из даљина… Фигуративно, наравно.

А шта то не допире до Србијице, углибљене у топлом кāлу своме, па, ником као њој?

Не допире да се све, баш све,  глобално, толико љуља и толико брзо се мења да ћемо се само једном пробудити у другачијем окружењу, по сваком сегменту: политичком, економском, социјалном, безбедносном, културолошком, научном…ма, баш сваком. Ако не допре до Србијице то што цео свет зна и види – личићемо, по други пут, на онај комад острва који се у Кустуричином “Подземљу“ (“дивног“ поднаслова “Била једном једна земља“…) неумитно одваја од остатка копна…

Фигуративно, наравно.

На све ћемо личити, на шта никад ни помислили нисмо да ћемо личити, само нећемо бити једна прелепа земља аутентичног национа. Јер, све имамо, Богом дано, осим државе.

Нефигуративно, наравно.

Србијица полако почива у миру своме, јер они који треба да је воде, дакле државници у држави, немају каде да се баве њоме бавећи се собом. Зато препустише ову лепу земљу сопственом народу, тако им је лакше, да води рачуна сам о себи тамо где они немају каде. Тако гладни, бескућници, болесни, ојађени, уопште не морају да брину да ли  ће, и даље, остати гладни, без крова над главом, болесни и у јаду своме, остаће, да како… Ту су, забога телевизије са националним фреквенцијама (али и други медији) које ће позвати сав национ, забринутим, плачним тоном, гласом који вас уплаши својим фатализмом…  да се: подигне кров над главом, скупе паре за лечење у иностранству,  набаве инвалидска помагала или лекови за ретке болести,  омогући школовање јер је неко таленат а без новца,  реши судски или бирократски проблем који проистиче из неплаћених рачуна,  обезбеди наставак рада народних кухиња,  саграде сигурне куће за жртве насиља… и тако редом, списак потреба је готово бескрајан.

И онда национ делује… И све дође на место. Тронутим гласом који је катастрофично причао причу пре, саопшти се какав хепиенд је наступио после. Живот је леп. Ипак.

Паралелно са том врстом акција – специјализовани серијали из дана у дан бомбардују моделима, врстама, околностима и васколиким могућностима перфоманса у којима неко пет дана у недељи кува а неки исто толико дана једу…И то на скоро свим тим истим национално-фреквентним медијима, паралелно. Они који су гладни, комотно могу бар три пута на дан, царски да утоле глад гледајући те перформансе за које перформери још добију и кинту.

Ма, бар да  утоле глад а после разбију те-ве! Ал’, не бива. Па, те-ве је цео свет! Побогу, шта је живот без те-ве-а…?

Исти модел важи и за вишемесечне reality-је, тамо је све толико ванвременски узбудљиво и драматично, да заиста нема смисла отргнути национ из тога (то је  је неуништива синергија reality + српски национ),  и натерати га да мућне главом.

Да  мућне национ  главом и упита се:

ко то у овој лепој земљи, макар и глумећи државу, не ради свој посао како треба већ национу из џепа извлачи последњу кинту…

кога то у овој лепој земљи, а без државе, није срамота да из хуманости национа новац још једном узме, уместо да онај покрадени врати директним давањем невољницима, па се некако, бар тако,  опере од греха…

…ко се то хвали и лаже како ће сви они који су покрали ову земљу и њене институције изаћи “на тапет“ и што им се одузме – бити враћено држави…па, покрадена је цела једна земља, лепа Србијица, држава је то омогућила, а вратиће се покредено – држави…аман!!!…

…ко се то фолира да се иде напред кад још неколико хиљада закона који ће баш то “напред“ уређивати – теба да донесу државници у држави које нема; јер свој посао не раде него  га одрађује национово срце…

…што се цео свет љуља а само Србијица у свом кāлу спава ли спава…док нам екс-вође “помоћних“ покрета које знају како се “заљуљава“маса, макар су то радили за паре, пландују по Кенијама и осталим егзотичним, далеким од “заљуљавања“, рајевима…

…зашто нико, ама баш нико,  и ничим,  не може да заљуља овакву Србијицу, лепу земљу без државе, којој је научним пројектом  ( читај: дугорочна пројекција НСП-а за Србију) хибернирано хајдучко срце, теслијански ум, прорачунатост у прављењу национске стратегије, дугорочност одрживих циљева и прагматичност на кратак рок…

Аман, лепа земљо Србијо са дивним национом, пробуди се, разбуди се, врисни, закувај, ослободи се !!! Цео свет то ради, чак и онај неписмени, чак и онај који ни близу није у оволиииииком кāлу

Лел’могуће да још ниси, Србијице, обавештена о томе???

 

МНОГО СКУПА ПЕСМА 3. марта 2012.

Filed under: 15.Србија данас — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

Негде у ово доба, пре четири године, будући најјачи коалициони партнер у власти презентовао је у изборној кампањи своје капиталне стратешке циљеве: очување територијалног интегритета Србије, (читај: Косово и Метохија остају у саставу државе); улазак у ЕУ; велике стране инвестиције у економију земље; безвизни режим за путовања; борба против организованог криминала и корупције; савремено и олакшано образовање; и – најважније, бар 200.000 нових радних места.

Једно из низа обећаног догодило нам се прекјуче: Србија је добила кандидатуру за улазак у ЕУ. Тек кандидатуру. Толико од обећаног. Кроз шта се све прошло да се то постигне, како на плану спољне политике тако и на плану унутрашње,  није тема овог писанија. Предмет није ни прецизна анализа шта је било и шта би било да је било, нити анализа (у)рађеног по свим обећаним ставкама.

Предмет је цена коштања.

А та цена је огромна. Упреподобљавање Србијице у нову (а стару) будућу чланицу ЕУ коштало је преко 400.000 незапослених, преко 750.000 страховито сиромашних, још пар милиона очајних из разних разлога (нпр. корисника разних “девизних“ кредита, преварених радника и сељака…). Коштало је уништене привреде, катастрофално погрешне приватизације…А то није ни део цене која је на видику. Дакле, срозавања до близу дна. Близу? Ма, само  кад почну славе и разни верски празници, први мајеви…дно нам се чини мало даље, так’а нам је природа.

Не, овај аутор није против корисних политичко-економских  интеграција. Напротив, јер без интерграција нема ни живота ни развоја. Овај аутор је против цене тога, бар кад је Србија у питању. И не само због цене већ због погубне замене теза. Теза да нама треба ЕУ је крајње натегнута бар у овом Евроунијином тренутку. Теза да и ми требамо њој је још натегнутија, а убеђују нас да је  тако. Европа као део (мог “омиљеног“) НСП-а, само себи прилагођава терен до последњег камичка, себе ради, не нас ради. А ми се подали к’о заљубљена удавача, још одавно. Још од почетка државности коју ономад слависмо, не видевши да смо од њеног почетка у “поравнавању“ почесто. Историја то поравнавање зове на(д)метањем разних концепата напретка, развоја, уценама, ратовима …

Цена коштања од неколико милиона очајних  поданика у држави је недопустиво висока и зато што се истима тотално и стално памет помера да је осредње добро а да је исправно погрешно. Ако је ова Србија 70% пољопривредна земља а допусти се да тај фундаментални ресурс благостања буде скрајнут зарад  неизвесне будућности у интеграцији сумњивих намера и трајања, онда нас праве лудима. Ако цела Србија може да нахрани пола Москве или петину Пекинга, или огромно подручје где се конзумира халал храна, зашто је оволика цена у бројкама и у патњама за (само) кандидатуру у ЕУ? Шта нас тек онда чека код добијања датума за приступне преговоре и код самог уласка, ако га буде?

Тридесет пет је сегмената на којима сада, до децембра (фактички до септембра јер су у октобру први извештаји у припреми децембарских одлука ЕУ) треба да уреде комплетну унутрашњу капиларну слику Србије. Обашка што је то у изборној години када се,  после избора, по навици, дуго формира нова Влада. Добро ће то уређивање доћи зарад затирања криминала и корупције (дај боже да се догоди  детајкунизација), лоше урађених досадашњих реформи, судства, здравства и просвете нарочито. Добро ће доћи да се заведе какав-такав ред у Србију. Јес’ да ће ту бити и увођења стандарда који Србима, знајући српски менталитет, неће уопште пријати.

Али сам ред би могао да се искористи другачије, боље. Ако је тачно да нас је укупно на свету 7 милиона + 5 милиона у дијаспори (турски историчари недавно објавише да нас у њиховој држави има још 9 (!) милиона, пореклом), да ли је могуће да међу толиким милионима нас – нема квалитетних, квалификованих снага да се већ једамоут препородимо? Да се дигнемо из двадесетогодишљег муља који, тренутно, није ни муљ већ живо блато у које се тоне неповратно.

Те квалитетне и квалификоване снаге ваљда могу да виде, поготову оне споља, да је будућност ове земље у људским ресурсима, ораници, воћњаку, геотермалној и алтернативној енергији, штали, тору, здравој храни, туризму…, дакле, у ономе чега обилато има. Само да се стручно и брзо поради да то постану главни ресурси за државу и у држави. И кад се у то уведе памет, рад, ред и закон – нема шансе да је боља алтернатива једна неизвесна интеграција од сопствене економске самосталности у одрживом развоју.

Аналитичари кажу да само уређена земља има интеграцијске перспективе. Па, уредимо се и  сами и кренимо у разнолике интеграције базиране на здравим интересима. Србија то може, само јој не дају да  сама себе уреди. Већ постаје досадно да нас стално уређују други, преко разних који нас воде у последњих двадесет година.

Али ни мало није досадно већ је трагично и погубно да цена коштања коју плаћамо кад нас други уређују буде мерена стотинама хиљада несрећних и милионима незадовољних. То неће моћи да се “попегла“ ничим, сем памећу у глави, поготову  не изјавама да се Србија у последње четири године променила на боље, до скоро непрепознавања.

Изгледа да живимо у различитим Србијама. Једни се не препознају у очајању, други се не препознају у радовању. То је прва фаза онога што испадне кад нас други уређују а ми, шизофрени, не видимо дрво од шуме.

                                                                                                            Србоскептик 

           

 

КОЛАПС СРБИЈЕ И ПОРАЗ СРПСКЕ ПОЛИТИКЕ 5. децембра 2011.

Filed under: 15.Србија данас — РУМА via СРБИЈА @ 6:22

Да бисмо се изражавали у складу са Уставом Републике Србије (како је пре неки дан сугерисано у Скупштини) ево анализе садашњег тренутка у Републици Србији:

Република Србија  је у   п о т п у н о м   колапсу: територијалном, економском, финансијском, социојалном, политичком, правном, здравственом и образовном.

Територијални колапс:

Република Србија нема дефинисану територију. То потврђују недефинисане границе са суседним земљама. Дефинитивни колапс је одвајање Косова и Метохије као независне државе од Републике Србије. Бесомучни и дуготрајни преговори Београда и Приштине дефинитивно су ставили тачку на „и“. Своје прво одустајање од Косова и Метохије Република Србија прећутно је дала сагласношћу на долазак ЕУЛЕКС-а, са мандатом да правно уреди односе са отцепљеној држави Косово. Већ је тада дезавуисала Резолуцију УН бр.1244. Сви даљи дипломатски изговори републичких власти могли су бити само за наивне или оне којима је до Косова и Метохије стало као до лањског снега.

Сам договор две делегације у Бриселу, постигнут од 30.новембра до 3.децембра т.г., довољно потврђују неколико изјава. Косово административну линију може третирати као  г р а н и ц у. Значи, ЕУ им је дозволила да заокруже своју државност. Америчка амбасадорка у Београду, г-ђа Мери Ворлик, изјавила је да добро што су   д в е    д р ж а в е   нашле прихватљиво решење. Сваки даљи коментар је сувишан. А да Косово и Метохију никада нећемо признати ни експлицитно ни имплицитно – то је само празна реторика.

Економски колапс:

На сцени је економски суноврат, без водећих развојних инвестиција, са криминализованом приватизацијом за коју нико не одговара. Разорени, уништени и опљачкани индустријски потенцијали, уништено грађевинарство, осиромашена пољопривреда, сиромашно становништво… је економска слика Републике Србије.

Финансијски колапс:

Карактерише га презадужена држава и енормно високи спољни и унутрашњи дугови. Република Србија је узимала кредите, често неповољне, без праве и много таквих средстава преточено је у јавну потрошњу. Сваки грађанин је већ задужен, не својом вољом, са 3000 евра. Република Србија, као највећи дужник, још не измирује своје обавезе, довела је многа предузећа у неликвидност, увела их у стечај и стотине хиљада радника оставила без посла.

Социјални колапс:

Карактерише га понижавајуће социјално стање у коме се налазе грађани. Довољни су подаци да имамо 150.000 гладне деце и милион грађана испод доње социјалне границе, или, номинално, изражено са пар хиљада месечних прихода (3 – 5.000,00 динара).

Политички колапс:

Овај колапс је огледало рејтинга Републике Србије у свету. Ко нас, уопште, уважава као озбиљног партнера и озбиљну државу? То само наш председник Републике србије, Влада и дипломатија неће да виде.

Правни колапс:

Њега најбоље карактерише реформа правосуђа. Накарадно постављен правосудни систем само је још више урушио ауторитет ове треће гране власти. Криминал је све већи а правосуђе тромије и неефикасније него пре реформе. Само за самољубиву Владу и Министарку правде у овој области су постигнути позитивни резултати. Да није тужно било би смешно. А  најблаже речено је алармантно и забрињавајуће.

Здравствени колапс:

Катастрофално стање у здравству је последица неуспелих реформи. Шта год смо покушали да реформишемо – покварили смо. Примарна здравствена заштита је на најнижој лествици. Закажи, чекај месец дана да би ти били преписани лекови којих врло често нема…Тек је секундарна заштита посебна прича. Ако пацијент не умре, можда и дочека снимање на магнетној резонанци, операцију срца, хемо или радио-терапију.

Да ли се здравство организује према потребама грађана или према нечијим фикс-идејама? Чини ми се да се све своди према рецепту као за вакцину AH1- N1!?

Колапс образовања:

Он је последица небриге о економском развоју и, уопште, о младима. У овој области је потпуно хаотично стање.

У основном образовању имамо мноштво малих, патуљастих школа, вероватно да бисмо имали више партијских директора и друге сувишне администрације, уз доста нестручног кадра који „учи“ децу.

Средње образовање готово да нема додирних тачака са потребним кадровима, него владају стереотипи већ пуних 50 година. Кадрови се регрутују за тржиште рада чије постојање је потпуно магловито. Уствари, то су само евидентичари са свим бирократским обележјима.

Високо образовање је постало бизнис. Море факултета са мноштвом истурених оделења, чак и по неким селима. Да ли продекани и декани уопште знају ко држи предавања тим студентима и какви су критеријуми? Коме већина таквих кадрова треба и да ли су, уопште, оспособљени за стручан рад?

Шта је са приватним факултетима од којих већина нема акредитацију а репродукују кадрове? Чија су они брига? Родитеља, који плаћају високе школарине, а и дипломе могу лако да се купе? Шра ће ова држава са 7.000 студената – менаџера? Џаба менаџери без правих стручних кадрова – инжењера, технолога, физичара, хемичара, економиста, фармацеута, доктора, правника…!

Закључак је да живимо у једној потпуно неорганизованој, политикантској држави.

Таква држава нема светлу већ суморну будућност.

А ни на видику ко, кад и како ће је извући из оваквог стања.

                                                                                                                       Стево Јурић